Treća, najteža, mračna smena. Ljudi kojima je od sumraka do svitanja u opisu posla. Ljudi bez kojih ne bi bilo vrućeg bureka i hladnog jogurta u šest ujutru. Ljudi bez kojih bi sve novine bile večernje, a gradske ulice prepune svakakvog smeća. Ljudi koji u pet ujutru krpe razbijene glave, vraćaju čašice u kolena i završavaju stotu kopču te noći. Ljudi koju su tada na dvestačetvrtom kilometru vožnje rasklimanog, odavno amortizovanog autobusa. Ljudi bez kojih ništa ne bi bilo onako kako jeste.
Zato im nemojte zameriti što ceo dan zevaju, čak i ako ne stave ruku na usta.
