
Задах тела сиротиње.
За разлику од типичног смрада људског зноја, овај не потиче из човека.
Лотија долази из дома. Реч је о слабо познатом српском локализму, међутим врло корисном да сажме познату, неименовану појаву.
Сваки дом има свој карактеристичан мирис - али само када он уђе у станара, постаје лотија.
Показатељ је неретко социјалног, а пре свега душевног стања. Утапа се у одећу, кожу, урезује се у ћуд. Носиоца не напушта никада. Где год да шуша крене, лотија је прати и подсећа где јој је место.
Уђи у трамвај.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.