Задах тела сиротиње.
За разлику од типичног смрада људског зноја, овај не потиче из човека.
Лотија долази из дома. Реч је о слабо познатом српском локализму, међутим врло корисном да сажме познату, неименовану појаву.
Сваки дом има свој карактеристичан мирис - али само када он уђе у станара, постаје лотија.
Показатељ је неретко социјалног, а пре свега душевног стања. Утапа се у одећу, кожу, урезује се у ћуд. Носиоца не напушта никада. Где год да шуша крене, лотија је прати и подсећа где јој је место.
Уђи у трамвај.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.