Задах тела сиротиње.
За разлику од типичног смрада људског зноја, овај не потиче из човека.
Лотија долази из дома. Реч је о слабо познатом српском локализму, међутим врло корисном да сажме познату, неименовану појаву.
Сваки дом има свој карактеристичан мирис - али само када он уђе у станара, постаје лотија.
Показатељ је неретко социјалног, а пре свега душевног стања. Утапа се у одећу, кожу, урезује се у ћуд. Носиоца не напушта никада. Где год да шуша крене, лотија је прати и подсећа где јој је место.
Уђи у трамвај.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.