Pokušaj da se iz neke nejasne ili nedefinisane situacije izvuče neka lična korist, često uz upotrebu sredstava upitne moralnosti. U suštini, ispitivanje vlastite sreće u nadi da će gospa Fortuna da vam se nasmeši radije nego li vam pokaže srednji prst. Ili vam taj isti srednji prst još iznenada nakoka u zadnjicu.
Izraz vodi poreklo iz ribolovačke terminologije. Često bi ribolovci u bistroj vodi videli ogroman primerak lokalne ihtiološke faune i naravno da bi odmah poželeli da isti ulove. Ali u bistroj vodi i riba može vas da vidi. Naravno, taj kapitalac nije doživeo tu starost toliko da naraste jer je glup. Verovatno je par puta i sa udice utekao i time je shvatio da kad kraj vode vidi čoveka, a zatim u vodi nešto izuzetno primamljivo, to treba izbegavati. Zato ribopecač čeka da voda bude mutna. Naravno, lako se desi da riba uopšte nije tu i da on džaba čuči na tom mestu, može se desiti da mu se posreći, pa je i ulovi. Možda ulovi i nešto deseto ili ništa.
Ulozi se podižu nelegalnim metodama lova. Ulov može biti i veći od očekivanog, ali i rizici su veći. Zanemarimo ribočuvare, ali ko zna šta iz mutne reke na domaćim prostorima može ugledati svetlost dana. Stare cipele, švapski vojnik nestao na ovim prostorima tokom drugog svetskog rata, kućni aparati i nameštaj, pacovi, po koji gmizavac (uključujući i otrovne), neeksplodirana ručna bomba ili štapin dinamita zaostali od tuđeg "ribolova"... Pa se ti snalazi sa tim što ti je naišlo.
- E, 'de nam je Ćomi?
- Niščuo?! Lovio u mutnom!
- Eeeee?! Kako to?
- Znaš da mu se diže na komšinicu Jocu, onu što joj muž stalno ide za inostranstvo?
- Ličim li ti ja na njegovog urologa, pa da me zanimaju njegove erekcije?
- Ma, jebi se, tako se kaže! Elem, po ko zna koji put se pročuje da se opet posvađala sa mužem pre nego li je taj otišao i Ćomi reši da oproba sreću...
- Da pogodim: upicanio se i izašao tamo gde zna da i ona oće da izađe. I? Je l' je naš'o tamo?
- Jeste. Samo što tad i tu bila i njegova bivša!
- ONA bivša?! Zar je pustili?!
- Jbg, zemlja Srbija... Zapao slučaj kod saosećajnog sudije. Ili sudinice, jebem li ga kako pravilno danas. Delila njene feminacističke stavove, uvažila njen argument da je to što ga jurila satarom da mu otfikari vršnjaka bilo zato što je emotivna i usled izliva emocija i pustila je.
- Uf, počinje da se zakuvava... Pričaj dalje!
- Pa, šta da se kaže... Pred komšinicom ga izvređala nasred lokala, zatim ga gađala pikslama i čime već stigla, pa mu naskočila na leđa k'o Glišićevo Crno dete na onog jadnička, grebala, pljuvala, psovala... Jedva se izvuk'o!
- Ma, kad se od one ludaje izvuk'o...
- Ne znam baš... Njene zadnje reči te večeri glasile "A sad kad te još tužim, pa kad ti moja nova drugarica sudinica odredi šta ti sleduje"...
- Eh...
Kad nakon pijanke otvoriš frižider da uloviš nešto da pojedeš.
Kada pijanac pokušava da pronađe novčanik i ključeve ispod stola,na kome igra raspamećena pevačica,dok mu gazda kafane gura račun u džep od sakoa.
Тражење последње сарме у лонцу који је препун сафта.
Situacija koja nastane kad vam ispadne otvarač pri pokušaju da otvorite svoje jubilarno, deseto, pivo.
Radnja za koju su sposobne samo krupne ribe.
Још као мали, док ме ђед Милутин водио на Мораве, имао сам „страшне бароније“. Страшне! Па ти не мо'ш ни замислит' моје улове. Еј! То су кедери били ка' лопате а мамци ки чварци. Их, о капиталцима да не причам. То сомови по сто кила, ни један мање...
Но.. Поодрасто ти ја, баталио пецање, и по ђедовој жељи, учланих се у Ловачко Удружење „Југославија“. Беше то најтрофејније удружење. Што по мојим заслугама, што по заслугама мојих другова ловаца...
Јесте, бејасмо најзаслужнији за то име. Чефке Бешпаљ из Призрена, Алија Мехмед Агић из Сарајева, Стипе Хорват из Задра, и наравно моја маленкост из Ћићевца. Фантастична четворка, нема шта...
Издвојићу неколико прича, само оне чија чаура и дан данас пушта мирис барута у мом сећању.
Датум: 25. 01. 1974. године
„Лов на дивљег вепра“
Беше зима и би хладно у пичку материну... Барута је било при крају, стога је лов предвиђен као прса у прса. Седели смо на великом пању сва троица и навијали у глас: Чефке! Чефке! Чефке! Чефке!...
Вепар тежине преко триста кила, са кљовама к'о у мамута и јак ка' бик. Повуци, потегни, уки гоши, ипон севе наге, мај гери у главу и обори вепра док си реко кекс...
Улов: Дивљи вепар 311кг
Датум: 14. 04. 1981. године
„Лов на Швабе“
Распоређени по шуми, са три чешке Зборјавке 453, и карабином Застава М70. Први хитац био је непроцењив. Са раздиљине од 300 метара ухићен медвед од око 180кг. Други, ђене - ђене, убисмо три зеца и срндаћа из једниог хица укупно 150 кг, трећи доминира...
Трећи хитац од Алијине стране, убио је је Швабу који је још од рата био у бекству.. Чувени хер Обрс' Лајзд'н Оби Дојз'н! Дакле, заслуге су припале нама...
Улов: Гризли 187кг, 3 зеца по 7кг, срндаћ 137кг и Швабо 75кг
Датум: 16. 07. - 24. 11. 1993. године
„Лов у мутном“
Толико крви а нигде тријумфа, толико дивљачи а нигде трофеја... Тад сам и престао да ловим, што сам уловио, уловио сам!
Улов: Чефке Бешпаљ 84кг; Алија Мехмед Агић 97кг; и капиталац Стипе Хорват 124кг.
Дефиниција написана за такмичење „Ловачке приче“.
Startovati ribu u vodi na Adi.
Gde bre nađe onu ribu ? Lepa joj faca , al brate ima noge ko panjeve.
Jebi ga. Lovio sam u mutnom na Adi. Posle kad smo izašli na obalu , sve već bilo gotovo...
Kad se nasereš i zapušiš WC šolju pa ti tokom rituala otpušavanja otpadne vakuum guma sa drške u govnjivu mutnu vodu i pokušavaš na slepo da upecaš vakuum gumu, da vratiš dršku na mesto.
Kad par dana jedeš samo suvu 'ranu i konačno te potera viša sila na presto. Osećaš kako avionska sajla izlazi iz tebe, okrećeš se i imaš šta da vidiš, samim pogledom u minuli rad počinješ da sumnjaš u propusnu moć WC šolje. Hrabro povlačiš uže i prvi talasi vode se suprotstavljaju sa gore pomenutim minulim radom. Mrziš to govno, a u isto vreme mu se diviš kako samo ponosno stoji i prkosno odoleva udarima talasa. Posle petog puštanja pametniji je popustio, međutim sumnja je bila opravdana, šolja se zapušila, ponovo puštaš vodu. Napravio si samo veće zlo, puna šolja vode boje govana. Ali tu je tajno oružje, pešadija potpomognuta artiljerijom (vakuum guma sa drškom) ponovo poslata na prljavi zadatak. Pokušavaš da otpušiš, ali ne ide, nije dizajnirana igla da se kroz nju provlači avionska sajla. Besan si, uporno ponavljaš nagle pokrete koji ne čine ništa. Desilo se ono za šta te život nije spremao, otkačila se guma sa drške i potonula u nepoznate dubine, ostaje ti da nabadaš drškom dok ne ubodeš 'de treba, shvataš šta je lov u mutnom.
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.