Pokušaj da se iz neke nejasne ili nedefinisane situacije izvuče neka lična korist, često uz upotrebu sredstava upitne moralnosti. U suštini, ispitivanje vlastite sreće u nadi da će gospa Fortuna da vam se nasmeši radije nego li vam pokaže srednji prst. Ili vam taj isti srednji prst još iznenada nakoka u zadnjicu.
Izraz vodi poreklo iz ribolovačke terminologije. Često bi ribolovci u bistroj vodi videli ogroman primerak lokalne ihtiološke faune i naravno da bi odmah poželeli da isti ulove. Ali u bistroj vodi i riba može vas da vidi. Naravno, taj kapitalac nije doživeo tu starost toliko da naraste jer je glup. Verovatno je par puta i sa udice utekao i time je shvatio da kad kraj vode vidi čoveka, a zatim u vodi nešto izuzetno primamljivo, to treba izbegavati. Zato ribopecač čeka da voda bude mutna. Naravno, lako se desi da riba uopšte nije tu i da on džaba čuči na tom mestu, može se desiti da mu se posreći, pa je i ulovi. Možda ulovi i nešto deseto ili ništa.
Ulozi se podižu nelegalnim metodama lova. Ulov može biti i veći od očekivanog, ali i rizici su veći. Zanemarimo ribočuvare, ali ko zna šta iz mutne reke na domaćim prostorima može ugledati svetlost dana. Stare cipele, švapski vojnik nestao na ovim prostorima tokom drugog svetskog rata, kućni aparati i nameštaj, pacovi, po koji gmizavac (uključujući i otrovne), neeksplodirana ručna bomba ili štapin dinamita zaostali od tuđeg "ribolova"... Pa se ti snalazi sa tim što ti je naišlo.
- E, 'de nam je Ćomi?
- Niščuo?! Lovio u mutnom!
- Eeeee?! Kako to?
- Znaš da mu se diže na komšinicu Jocu, onu što joj muž stalno ide za inostranstvo?
- Ličim li ti ja na njegovog urologa, pa da me zanimaju njegove erekcije?
- Ma, jebi se, tako se kaže! Elem, po ko zna koji put se pročuje da se opet posvađala sa mužem pre nego li je taj otišao i Ćomi reši da oproba sreću...
- Da pogodim: upicanio se i izašao tamo gde zna da i ona oće da izađe. I? Je l' je naš'o tamo?
- Jeste. Samo što tad i tu bila i njegova bivša!
- ONA bivša?! Zar je pustili?!
- Jbg, zemlja Srbija... Zapao slučaj kod saosećajnog sudije. Ili sudinice, jebem li ga kako pravilno danas. Delila njene feminacističke stavove, uvažila njen argument da je to što ga jurila satarom da mu otfikari vršnjaka bilo zato što je emotivna i usled izliva emocija i pustila je.
- Uf, počinje da se zakuvava... Pričaj dalje!
- Pa, šta da se kaže... Pred komšinicom ga izvređala nasred lokala, zatim ga gađala pikslama i čime već stigla, pa mu naskočila na leđa k'o Glišićevo Crno dete na onog jadnička, grebala, pljuvala, psovala... Jedva se izvuk'o!
- Ma, kad se od one ludaje izvuk'o...
- Ne znam baš... Njene zadnje reči te večeri glasile "A sad kad te još tužim, pa kad ti moja nova drugarica sudinica odredi šta ti sleduje"...
- Eh...
Kad nakon pijanke otvoriš frižider da uloviš nešto da pojedeš.
Kada pijanac pokušava da pronađe novčanik i ključeve ispod stola,na kome igra raspamećena pevačica,dok mu gazda kafane gura račun u džep od sakoa.
Traženje poslednje sarme u loncu koji je prepun safta.
Situacija koja nastane kad vam ispadne otvarač pri pokušaju da otvorite svoje jubilarno, deseto, pivo.
Radnja za koju su sposobne samo krupne ribe.
Još kao mali, dok me đed Milutin vodio na Morave, imao sam „strašne baronije“. Strašne! Pa ti ne mo'š ni zamislit' moje ulove. Ej! To su kederi bili ka' lopate a mamci ki čvarci. Ih, o kapitalcima da ne pričam. To somovi po sto kila, ni jedan manje...
No.. Poodrasto ti ja, batalio pecanje, i po đedovoj želji, učlanih se u Lovačko Udruženje „Jugoslavija“. Beše to najtrofejnije udruženje. Što po mojim zaslugama, što po zaslugama mojih drugova lovaca...
Jeste, bejasmo najzaslužniji za to ime. Čefke Bešpalj iz Prizrena, Alija Mehmed Agić iz Sarajeva, Stipe Horvat iz Zadra, i naravno moja malenkost iz Ćićevca. Fantastična četvorka, nema šta...
Izdvojiću nekoliko priča, samo one čija čaura i dan danas pušta miris baruta u mom sećanju.
Datum: 25. 01. 1974. godine
„Lov na divljeg vepra“Beše zima i bi hladno u pičku materinu... Baruta je bilo pri kraju, stoga je lov predviđen kao prsa u prsa. Sedeli smo na velikom panju sva troica i navijali u glas: Čefke! Čefke! Čefke! Čefke!...
Vepar težine preko trista kila, sa kljovama k'o u mamuta i jak ka' bik. Povuci, potegni, uki goši, ipon seve nage, maj geri u glavu i obori vepra dok si reko keks...
Ulov: Divlji vepar 311kg
Datum: 14. 04. 1981. godine
„Lov na Švabe“Raspoređeni po šumi, sa tri češke Zborjavke 453, i karabinom Zastava M70. Prvi hitac bio je neprocenjiv. Sa razdiljine od 300 metara uhićen medved od oko 180kg. Drugi, đene - đene, ubismo tri zeca i srndaća iz jedniog hica ukupno 150 kg, treći dominira...
Treći hitac od Alijine strane, ubio je je Švabu koji je još od rata bio u bekstvu.. Čuveni her Obrs' Lajzd'n Obi Dojz'n! Dakle, zasluge su pripale nama...
Ulov: Grizli 187kg, 3 zeca po 7kg, srndać 137kg i Švabo 75kg
Datum: 16. 07. - 24. 11. 1993. godine
„Lov u mutnom“Toliko krvi a nigde trijumfa, toliko divljači a nigde trofeja... Tad sam i prestao da lovim, što sam ulovio, ulovio sam!
Ulov: Čefke Bešpalj 84kg; Alija Mehmed Agić 97kg; i kapitalac Stipe Horvat 124kg.
Definicija napisana za takmičenje „Lovačke priče“.
Startovati ribu u vodi na Adi.
Gde bre nađe onu ribu ? Lepa joj faca , al brate ima noge ko panjeve.
Jebi ga. Lovio sam u mutnom na Adi. Posle kad smo izašli na obalu , sve već bilo gotovo...
Kad u čorbi za ručak tražiš parče mesa.
Kad se nasereš i zapušiš WC šolju pa ti tokom rituala otpušavanja otpadne vakuum guma sa drške u govnjivu mutnu vodu i pokušavaš na slepo da upecaš vakuum gumu, da vratiš dršku na mesto.
Kad par dana jedeš samo suvu 'ranu i konačno te potera viša sila na presto. Osećaš kako avionska sajla izlazi iz tebe, okrećeš se i imaš šta da vidiš, samim pogledom u minuli rad počinješ da sumnjaš u propusnu moć WC šolje. Hrabro povlačiš uže i prvi talasi vode se suprotstavljaju sa gore pomenutim minulim radom. Mrziš to govno, a u isto vreme mu se diviš kako samo ponosno stoji i prkosno odoleva udarima talasa. Posle petog puštanja pametniji je popustio, međutim sumnja je bila opravdana, šolja se zapušila, ponovo puštaš vodu. Napravio si samo veće zlo, puna šolja vode boje govana. Ali tu je tajno oružje, pešadija potpomognuta artiljerijom (vakuum guma sa drškom) ponovo poslata na prljavi zadatak. Pokušavaš da otpušiš, ali ne ide, nije dizajnirana igla da se kroz nju provlači avionska sajla. Besan si, uporno ponavljaš nagle pokrete koji ne čine ništa. Desilo se ono za šta te život nije spremao, otkačila se guma sa drške i potonula u nepoznate dubine, ostaje ti da nabadaš drškom dok ne ubodeš 'de treba, shvataš šta je lov u mutnom.
