Najbolji košarkaški sudija u Evropi i veliki prijatelj srpskog sporta. Vlasnik njuške prosečnog beogradskog taksiste koji će ti od aerodroma do Čubure predložiti da ne uključuje taksimeter i da se nađete na tries evra, ali će trčati za tobom ukoliko ti je novčanik ispao na zadnje sedište. Džiberske spoljašnjosti, ali u dubini duše poštenjačina i dobročinitelj.
Zli jezici i Slobodan Šarenac će reći da je lopov, da je i pored toga što uvek nama zapadne, po pravilu protiv nas, da tokom cele tekme navlači za naše protivnike, ali zapravo to radi samo kako bi sebi stvorio alibi za neke buduće maestralne odluke u korist srpskog sporta. Setimo se samo pobede Partizana u Pioniru, nakon koje se do tada nepobediva Barselona žalila. Lamonika je presudio u našu korist, a tendencioznim suđenjem tokom cele tekme protiv nas, obesmislio je Barsinu žalbu. Ili još bolje, kada je šuknuo Hrvatima u sred Beograda na Prvenstvu Evrope 2005. godine i poslao ih kući, Špance u polu-finale, a sve samo zato što su Srbi ispali pre toga, pa da se Kroasani ne bi radovali na srpskom tlu.
Čovek legenda, koji će nam doneti još mnogo radosti i sreće i zbližiti italijanski i srpski narod. Luiđi, volimo te isto kao Fiata 500L!
