Između ostalog autor Alise u zemlji čuda, za književost bitan jer uvodi jedan novi oblik besmislenog pripovedanja koji će kasnije kao nonsens imitirati mnogi književnici. Problem je kad se to ime zalepi na u polju spisateljstva neafirmisanu osobu. Onda ima pežorativno značnje.
- Sanjam sinoć da sedim u nekoj Kafanici sa Bata Gugijem.
- I...
- Ono atmosfera, kariran stolnjak, brkata konobarica, majica na bretele široke, u stvari muška potkošulja, šiške ispod miške, Rokeri s moravu trešte. Pijem neku brlju iz prljave čaše, a on na nekom laptopu igra Kol of Djuti, uopšte me ne primećuje. Kažem mu da prekine i da se skoncentriše na mene. Je l me slušaš? Orhideja!
- Ja se zovem Ohridija! Oš zapamtiti više?! Nastavi sad!
- Izvini...
- Ma u redu je. Nastavi samo!
- U tom trenutku on odskoči sa stolice, opsuje bušne gaće i tresne tu moju rakiju. Istog trena se stvore dva Bata Gugija, jedan pod uticajem psihofarmeceutika, a drugi sa tom rakijom kao normalan. Odvojeni totalno!
- Kako to kad kad stisneš kuplung, rastaviš motor od točkova?!
- Es'ti polažila taj vozački konačno?
- Jok. Kaže instruktor da moja vožnja podseća na Boj na Mojkovcu, ko je prošo prošo, ostali su otišli u legendu... Nastavi, što si stala...
- Pa ništa, ta dva Gugija skakuću po kafani, vode neki dijalog bez početka i kraja, u nekom trentuku konobarica počinje da viče na njih da joj sjebaše kafanu i da se odma pomire.
- Jesu se pomirili?
- Jesu. Priđoše jedan drugom izljubiše se tri puta po srpski, zapevaše "Idi kući maloletnice, još si mlada za poljupce, idi kući jer ja sam njen, ja sam zaljubljen.." i spojiše se ponovo u jednog Gugija.
- Ti si gora od njega, ti si jebeni Luis Kerol!
