Lunatici ili luno-lutači evropski je prihvaćen termin koji vodi poreklo od italijanske reči luna - što znači mesec i koristi se za označavanje ljudi opčinjenih njegovom pojavom.
U grupu lunatika spadaju svi duševni bolesnici i takozvani ''lucido ljudi'' (sanjari, pesnici, mesečari...) i svi oni koji prema mesecu gaje izvesnu sklonost poznatiju kao lunarnost.
Karakteristike lunatika su sledeće - uglavnom visok IQ, ponekad praćen umetničkim ili ma kakvim sličnim tikovima, slabije funkcionisanje pri dnevnoj svetlosti, nagle do umerene promene raspoloženja, pojačavanje aktivnosti organizma sa odmicanjem dana, hronične nesanice, čak i gubljenje nagona prema snu.
Hiperaktivni, hipersenziblini, neretko vode neuredan, raskalašen, bahat život. Hedonisti, boemi, ali i mučenici, večito rastrzani, neshvaćeni, pusti.
Ljudi od patnje. Od velike duševne patnje.
Hladni kao daljina, grubi kao mesečeva površ, nestalni kao njegove mene i tajanstveni kao njegov sjaj.
Podvrstu lunatika čine dodole, mađijare, veštice, gatare, čarobnjaci, svi oni koji se bave magijom i sličnim joj obrednim ritualima jer se većina takvih ''bajalica'' izvodi pod punim mesecom.
- Nisam se, dragi moj prijatelju sa svoda, pomakao s njene kapije. I nije htela izaći osmeh da joj u ruke uhvatim i u džep strpam. Ah, Meseče, sve su to dnevne smejurije. Ništa ne sakriva sve nesavršenosti sveta kao noć!
(Nailazi mu s leđa komšijski moljčić) Šta radiš tu more Lunatiče paorski? Opet razgovaraš s tim čudom, kako možeš?
--Misli-- (Ne razmeš me, tvoj se pogled prostire samo do onoga što vidiš, ti ne vidiš ništa iza, dublje. Tvoj um se zaustavlja na toj površini i ti si nemoćan da išta učiniš. Ali ja tebe razumem, nisi ti kriv. No ti mene nikad nećeš moći da shvatiš i zato mi te žao.)
- Ništa, evo polazim kući. Naporan beše dan. Malo ovde zastadoh da predahnem.
