Kada sam se, kao srednjoškolac, po prvi put susreo sa sociologijom i Kičom i Šundom, setio sam se ovog lustera koji visi u dnevnoj sobi i koji je obrtao svoje propelere samo onda kada smo nekome pokazivali kako to izgleda.
Četiri sijalice, neke nestandardne, četiri propelera, iskrivljena od višenja, jedna drška, viseća, nalik na onu sa vodokotlića, kada se pušta voda.
Na nju se uključuju elise.
Morali su je povlačiti da pokažu komšinici svoj prestiž, isto kao što su sedamdesetih istoj komšinici pokazivali kako govna odlaze puštašem vode u šolji.
Možda tako, lusterom, žele da pokažu kako odlaze sva govna, jer se reflektujući zlatni sjaj lustera u očima komšinice povećavao svakim bezrazložnim obrtajem.
Nepotrebna stvar. Sasvim nepotrebna, kao i leva i desna čarapa.
- Šta ti je ovo burazeru?
- Disko kugla. Što? Vidi ovde upalim i gle koliko je do jaja.
- To je bespotrebnije od lustera propelerca, veruj mi na reč, on bar može da obasjava, ajde bar da jebeš, pa da ti eksponira romantiku, al sa tri cimera ovo funkciju nema!
