
Дечији непријатељ број 1.
Магнет за тениске и друге лоптице скочице, нун-чаке, вијаче, пиштољску муницију (пластичну, наравно), стреле и остале одскочно-летеће детиње дрангулије. Због њих смо добијали тепање од родитеља, или у понеком случају и од самог лустера.
- (Трљам по се глави, а у рукама држим нун-чаке.) Тата, је л' имам посекотину?
- Да видим... Немаш... (Гледа ме онако попреко, испитивачки.) Шта је, звекнуо си се по тинтари?! Хехе...! Знао сам ја да ћеш кад-тад да добијеш "одговор у повратном смеру" од тог млатарала.
- Ма, нисам се ударио нун-чакама... Њиме сам поломио лустер, а он ми пао на главу...
- Шта!? Поломио си мамин лустер!? (Кокавац у вугла.) Иди сад све да почистиш! (Е, ако га је сјеб'о! Ја јој лепо причам да је скуп и скроз незграпан, а она - јок! Свиђа ми се, купићемо га. Ако! Хихихи!)
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.