Реченица са којом покушамо да се извучемо, јер смо толико смотани да се веома често посвађамо са нашим рукама или ногама. Често се дешава у одбојци, баскету, фудбалу..
Пикаш одбојку у улици, сви те знају као блентавог момка и не желе те у свом тиму, али кад су се бирали тимови остали сте само ти и дебела Снежа. Велики меч је почео, твој ортак иза тебе сервира, лопта прелази мрежу, њихов либеро добро прихвата лопту, његов саиграч диже лопту и главни сивоња из краја закуцава ону лопту, али се на срећу одма' извали да ће отићи у три лепе. Међутим, ту си се задесио и ти, билмез, који мора да је некако спаси, јер те ипак симпатија из другог одељења посматра. Лопта лети, лети, лети.. Сви вичу "ПУСТИ ТУ ЛОПТУ", али ти не изваљујеш. Удараш ону лопту и изваљујеш да си могао лагано да је пустиш зато што би завршила у дубоком ауту. Две секунде касније сложиш као неку фацу изненађења и кажеш "Хе, хе. Ма људи шта вам је? Хтео сам само да не оде лопта".
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.