
Реченица са којом покушамо да се извучемо, јер смо толико смотани да се веома често посвађамо са нашим рукама или ногама. Често се дешава у одбојци, баскету, фудбалу..
Пикаш одбојку у улици, сви те знају као блентавог момка и не желе те у свом тиму, али кад су се бирали тимови остали сте само ти и дебела Снежа. Велики меч је почео, твој ортак иза тебе сервира, лопта прелази мрежу, њихов либеро добро прихвата лопту, његов саиграч диже лопту и главни сивоња из краја закуцава ону лопту, али се на срећу одма' извали да ће отићи у три лепе. Међутим, ту си се задесио и ти, билмез, који мора да је некако спаси, јер те ипак симпатија из другог одељења посматра. Лопта лети, лети, лети.. Сви вичу "ПУСТИ ТУ ЛОПТУ", али ти не изваљујеш. Удараш ону лопту и изваљујеш да си могао лагано да је пустиш зато што би завршила у дубоком ауту. Две секунде касније сложиш као неку фацу изненађења и кажеш "Хе, хе. Ма људи шта вам је? Хтео сам само да не оде лопта".
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.