То је она стара фора из нижих разреда основне (1, 2, 3, а евентуално и 4.).
Цака је у томе да ти ортаку који ти је окренут леђима и прича са неким другим ликовима, ти рашириш два прста (кажипрст и средњак), а остале скупиш. Ти прсти представљају магареће уши. У неким случајевима лик који држи магареће уши броји у себи или наглас док се овај не окрене и не сконта шта му се ради иза леђа, тада овај што броји каже да ће толико година имати магареће уши до колико је он избројао.
Поред тога што је овај фазон још из доба када је Кркобабић ишао у школу и дан данас је популаран. Код истих ликова поново оживљава и користи се у средњој школи, само што тада то радите најомраженијем професору. Исто, он се окрене леђима према табли да ти објасн нешто док си ти поред њега. Тада на сцену ступају магареће уши, када се профа окрене, ђак покушава да се почеше. Онда настаје смех у целој учионици и почиње одговарање.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.