Svako ko ima puno drugova doživeo je ovo više puta u životu. Ta ''magija'' se ne može dogoditi svakog vikenda ili svakog običnog dana, iako je taj dan sasvim običan, odnosno čini se da će biti takav, a pamtimo ga dugo godina. Takođe, ne može tu magiju svako da doživi, to društvo mora da bude dugo zajedno, da se ljudi u njemu znaju, što bi se reklo ''k'o meso i nokat''. Magija, sama po sebi se pojavi na par minuta, a traje celu noć, odnosno, dok' se sećamo odigranih događaja. Što više ovakvih događaja je svako moguće drušvo učinilo još jačim i složnijim.
Miki(22:30): E, buraz, 'ajde do mene, sprdamo se, ispijamo neku domaću, ni nećemo do grada večeras...
Fića: Ma neću bre, evo me kući otpadam, šta ću sad kod tebe, šta ćemo ja i ti sami? I onako sam planirao da iskuliram koji vikend...
Miki: Ma kakvi rođo, nećemo biti sami, cela ekipa je tu: Sale, Džoni, Danči, Peđa, Jovan, svi brate!
Miki se u tom trenutku nije čuo ni sa jednim od njih i cima ih redom što pre može, a ta magija potrefi da baš ni jedan od njih ne odbije da dođe.
Fića(nakon desetak minuta): Braćala, stižem za pola sata!
Krene se, uglavnom, tako što se jedan nakači na flašu (šljiva, kruška, kajsija) i pije dok ne umre, a navaljuje i na druge i napije većinu. Zatim sledi odlazak u kultnu kafanu i nema stajanja u ispijanju alkohola. Uglavnom, magija da snagu da se svi penju po stolicama, stolovima, magija, takođe, sama od sebe razbija čaše, flaše, bokale, a mi u tome uopšte ne učestvujemo. Inače sutra se probudimo tako da ne znamo ni gde smo ni šta smo ni kako i zašto spavamo sa čarapom na ruci, a jastukom između nogu, valjda je i za to kriva magija...
