Magija dobrog društva

Мики(22:30): Е, бураз, 'ајде до мене, спрдамо се, испијамо неку домаћу, ни нећемо до града вечерас...
Фића: Ма нећу бре, ево ме кући отпадам, шта ћу сад код тебе, шта ћемо ја и ти сами? И онако сам планирао да искулирам који викенд...
Мики: Ма какви рођо, нећемо бити сами, цела екипа је ту: Сале, Џони, Данчи, Пеђа, Јован, сви брате!
Мики се у том тренутку није чуо ни са једним од њих и цима их редом што пре може, а та магија потрефи да баш ни један од њих не одбије да дође.
Фића(након десетак минута): Браћала, стижем за пола сата!
Крене се, углавном, тако што се један накачи на флашу (шљива, крушка, кајсија) и пије док не умре, а наваљује и на друге и напије већину. Затим следи одлазак у култну кафану и нема стајања у испијању алкохола. Углавном, магија да снагу да се сви пењу по столицама, столовима, магија, такође, сама од себе разбија чаше, флаше, бокале, а ми у томе уопште не учествујемо. Иначе сутра се пробудимо тако да не знамо ни где смо ни шта смо ни како и зашто спавамо са чарапом на руци, а јастуком између ногу, ваљда је и за то крива магија...