Vrlo česta i raširena pojava kod nas. Oslonac ovih verovanja su istočnosrpske babe koje generacijama prenose svoje "znanje" na podmladak (ako podmlatkom mogu da se nazovu 50 godina stare neudate tetke) pretežno narativnim putem (pismenost im je slaba tačka). Danas je ova društvena pojava evoluirala u razne oblike koji su tu da ljudima pomognu u svakoj bezizlaznoj situaciji. Svojim nemarom i samoživošću (čitaj potrebom za devizama) pružaju lažnu nadu ljudima kojima su oni najmanje u stanju da pomognu.
Žena koja ne može da rodi dete:
Preko neke koleginice čula je da u selu kod Negotina ima jedna baba koja leči "nerotkinje". Sva smušena odlazi do nje:
-Dobar dan.
-Zdravo ćero.
-Jel ste vi baba Zora?
-Ja sam, ja sam.
-Znate ja sam čula da vi lečite nerotkinje...
-Samo sedni (pri tom baba vadi rekvizit po želji:pasulj,visak,zrna pirinča...)
-Znate ja imam problem sa...
-Sve ti vidim već, da pogađam ti nemaš decu?
-Nemam.
-A vidim da su tvoji roditelji imali decu.
-I to ste pogodili!
-I vidim da si došla kod mene da te ja izlečim.
-U pravu ste.
-Slušaj ovako, evo ti ovaj crveni konac, njega da zavežeš oko tog prstena što nosiš i da ga baciš u Moravu.
-Ali to mi je burma sa venčanja!
-Nema veze, zato i treba da je baciš u mužu je problem! Da ga ostaviš pod hitno!
-U redu, hvala Vam. Nego koliko košta...
-Koliko daš dete! (pokazuje na neku pravoslavnu ikonu okićenu nekim drangulijama).
-Pa evo (daje 10 evra), hvala Vam puno.
-Ništa, ništa, nek je sa srećom.
