Zlatna čioda na poderanim gaćama. Ponos i dika naftaške elite, fetiš svima koji su u potrazi za novim simbolom kuratosti, nakon što su im Crnogorci preuzeli štos i prodali plac, šupu, sir i luk i kupili Mercedes BENZ, osudivši se na decenijski post.
Naravno, drvo mahagonija nije isto što i breza ili bukva. Ono raste na 200 hektara čudesne šume Meksika i Kube, od njega je dildo pravila kraljica drevnih Maja, a u sebi nosi i duh komunizma pa je i namenjen ideološkim vođama sa bliske Arabije. Pre konkretne upotrebe, stabla mahagonija se decenijama čuvaju u srcu Sibira, metrima ispod zemlje, a zatim se obrađuju i lakiraju preparatom od japanskog guštera, u prašumama oko Džordžtauna.
Ovo zadovoljstvo dotičnog uživaoca košta koliko bi i letovanje na Mesecu, jer naravno, ono nije namenjeno bilo kome, već samo odabranim nosiocima turbana. Takođe, ovaj biser drvne i auto-industrije neće se zateći u domaćoj fići, pa ni u Nemačkom BMW-u. Ponosni vlasnik enterijera od mahagonijevog drveta proizvodiće se u onoliko primeraka koliko iznosi prosečna plata radnika užičke valjaonice u evrima, a ime će nositi po prvom kupcu, koji će verovatno kupiti još nekoliko istih modela u različitim bojama i napraviti piramidu u kojoj će ih smestiti kao eksponate. (majbah- harold, harun, šarun, harpun)
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.