potpuno skrajnuti i zaboravljeni (dvanaesti) član košarkaškog tima koji eventualno uđe u igru 20-ak sekundi pre kraja kad njegov tim vodi ili gubi sa 20-ak poena razlike.
Bez ikakvog dokaza misli da ima jak, možda i odlučujući uticaj na atmosferu u timu i na razvoj događaja, a da na sve to utiče upravo peškirom.
Jedina njegova uloga je da u toku utakmice, ako njegov tim postiže koševe, zadovoljno maše dodeljenim mu peškirom, U suprotnom, ako njegov tim gubi, odnosno, prilikom svake odluke sudija donete protiv njegovog tima, isti taj peškir ljutito baca na pod. Zatim se istim peškirom briše, a kad trener pozove na tajm aut isti peškir baca drugaru iz petorke koja je bila u igri. Istog drugara tapše po guzi i nešto mu kao urla u uvo. Užasno neprijatne navike, mahaču peškirom!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Човече, што не пишеш нешто?
До јаја ти је ишло. :)