Tri lica savesti. Ako svaki čovek na svetu ima neko svoje oličenje dobrote koja ga navodi na dobra dela i valjan i ispravan put, onda ih Balkanac ima tri, i još ne mora ni da ih zamišlja - uvek će biti tu da mu pridikuju:
- Majka (tvoja savest od ranog detinjstva pa do tamo negde) Kuku, crni Miroslave! Gledaj na šta ti sin liči, trešten pijan zaspao ispred kuće! Dodji, dodji da vidiš kako je tvoj sin jedinac krenuo tvojim stopama, dodji!
- Žena (tvoja savest od dvadesetih / tridesetih pa dok joj ne dojadi) Opet pijan dolaziš kući! Pa dobro Gorane, kad će ti dosaditi? A? Misliš da je meni lako sa tobom? A pritisak, a holesterol? Hoćeš da se izvrneš, pa da me ostaviš samu sa ovo troje dece? Eeee Jovana, a majka ti je lepo govorila, nemoj za barabu..
- Ćerka (tvoja savest od kad žena digne ruke, pa do kraja tvog života) Tata, pa opet si pio? Znam da jesi..
- Nisam..
- Znam da jesi, pa zašto me lažeš kad osetim? Joooj tata pa dokle tako, znaš da ne smeš..
- Slušaj ćero: ja..
- Ma šta slušaj, majku ćeš mi u grob oterati, živce i ona i ja iskidasmo, a ti tako! Pa je l lekar lepo rekao - nemoj Goane alkohol sa lekovima, čuvaj zdravlje, duže ćeš živeti, a i mi sa tobom ćemo..
