Prodavnica u kojoj ima sve, ali nema nista, u kojoj možete da kupite na veresiju, i da ne vratite dug po 100 godina, ali glavna osobina ovakvih prodavnica je činjenica da je prodavacu ( u daljem tekstu komšo), izuzetno ljubazan, bez obzira na manjak artikala na 2-3 improvizovane police.
Kom : " Dobar dan komšo, kako je, šta mogu da učinim za tebe?"
Vi: "Ooo, dobar dan, jedan hleb, može?"
Komšo: "Joj komšo, imam samo lepinju, može?"
"Može, ajde, i baterije od 1.5 volt"
"Komšo, samo od 2.5 volta"
"Dobro komšo, daj te, i to bi bilo to."
"Dobro komšo, x din, jos nešto?"
U sebi: Rado bih ja uzeo još nešto komšo, ali ne znam šta?
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
-.- ?