Na žalost, ovo nije čuveni Ollanikov mali ker, već jedna odvratna mala džukela koju bi najradije obesio za jajca na prvo drvo koje vidim.
Sad se verovatno pitate otkud tolika mržnja prema jednom malom keru?
Prvo, nije u pitanju ker koji je mali zbog godina, tačnije štene, jer štence svi vole koje god da su rase, već se mali koristi samo zbog veličine istog. Naravno, sledeće logično pitanje je šta imam baš toliko protiv malih kerova? Jeste, kao pacovi su, žene i pederi ih nose u torbicama i oblače im neke smešne džempere, ali ne mislim ni na te male kerova. Mislim na nešto sasvim drugo.
U pitanju je jebeni alarm. Najmanja džukela u bandi ozbiljnih teladi koja služi da svojim jadnim, buđavim, piskutavim i podmuklim lavežom, upozori ostale članove svoje bande na tvoj dolazak, kako bi mogli svi đuture da se izlaju na tebe, a ponekad i nešto surovije.
Što je najgore od svega, taman kada misliš da si prošao opasnu zonu koju skoro svako naselje ima, a za koju znaš da je puna džukela. Taman kada misliš si prošao skoro sve mračne budžake iz kojih mogu da izlete i kada misliš da nailaziš na miran predeo blizu kuće, iza leđa odjednom čuješ taj pederski, zvonki lavež tog malog odvratnog stvorenja, nakon čega počinje šou program, jer se pojavljuju njegovi mnogo veći drugari koji tutnje prema tebi kao krdo bizona, lajući pritom nekim lavežima kao iz bureta, tako da više ne znaš da li da tražiš ciglu, spremiš se na šutiranje, popneš se na kola ili jednostavno udariš štraftu pa dokle stigneš.
Uglavnom, sve na kraju prođe OK, ma šta god izabr'o, ali tih nekoliko trenutaka za koje je zaslužno to malo đubre od kera, dovoljno je da ga mrzim iz dna duše, jer sam siguran da oni jebeni kombiji od kerova, ne bi se ni pomerili da ih taj mali šištavac ne naprži na to.
- Opa matori. Čalma, gips, šminka. Zanimljivo letovanje bilo. Ko te nagrdi tako?
- Ma meštani neki. Izuli me iz patika.
- Pa što si pravio sranja, nisi u kraju?
- Tehnički jesam ja napravio sranje, ali nije bilo izbora.
- Šta se desilo?
- Klasika. Izašao napolje iz kluba da se malo raz'ladim, seo na zidić pored šetališta i odjednom čujem kako neko piskutavim, pederskim glasićem govori a zašto dama sedi sama. Okrećem se i imam šta da vidim. Kikirez neki, nema ga metar i japanski kurčić, uputio tu rečenicu baš meni.
- Ne seri.
- Da bre. Ja kao da ga iskuliram, pošto je jedno šes' sedam šifonjera bilo oko njega, kad mi on prilazi i onako namršti mi se u facu. Razmišljam, ma daj makar njega da userem i onako će me prebiti i puknem ga onako pesnicom u vilicu iz ramena. Momentalno se onesvestio. Al' jebiga, onda krenuo onaj živi zid na mene i pravo da ti kažem, sledeće čega se sećam je bolnički krevet.
- E jebiga, al' u pravu si. Neizbežno je bilo. Makar si tog jednog usr'o.
- Ma jašta. Ako ništa drugo, makar to malo govance sada jede na slamčicu.Definicija je napisana za Mizantrophy
Pitomac policijske akademije.
