Првога јануара давне деве'с шесте, у Призрену, једна крмача опрасила је своје потомство. Међу њима и Малог Слобицу. Мали се није дуго задржавао у родном месту те је основну школу завршио у Житорађи, а средњу у Нишу. По одласку за Београд, уписује ФПН и проналази своје нове родитеље, Тета Цвету и Великог Слобу. Они су га одгајили к'о свог, пазили га, мазили га, увели га у велики свет владања нашим свињцем. Али као и свему и владавини његових посвојитеља дошао је крај и Мали Слобица је морао да се звуче на било који начин. Повукао се у илегалу и само с времена на време гроктао тамо и намо. После смрти Великог Слобе и прогона Тета Цвете у туђину, заклон налази у очинској фигури Чика Мрке, великог мрког медведа, доброћудне нарави, иначе великог пријатеља Великог Слобе. У последњих неколико Мали Слобица излази из сенке Чика Мрке и постаје водећа фигура у њиховом друштву. И како све више и више расте и развија се, све брже и брже се враћа на власт у свињцу. Такође све више, како ликом, тако и делом претвара се у Великог Слобу, тако да ће ускоро настати неки нови, Мали Слобица.
Волим и ја вас!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.