Ne, nije oruđe.
Nije ni tip iz kraja koji ima pesnicu poput malja te njome lupa po lokalnoj birtiji, što po stolu, što po čontarama lokalnih alkosa, jer se ko je gazda znati mora.
Ovde je reč opet, o tipu iz kraja, poznatom po svojoj ekstravagantnoj maljavosti. Celo telo u naličju primata.
Čovek koji te navede da razmisliš o Darvinovoj evoluciji kao realnoj teoriji. Homo erectus, sve što radi je drkanje drugih, a i sebi, pošto nekog ozbiljnijeg posla i nema.
Ide na bazen jer nema komplekse, a iza zavese se već obrijao tri puta dok ga nije smorilo, pritom se stanje pogoršalo i sada pliva des metara kraul rekordnih minut pošto izgleda kao da je pobegao sa planete majmuna.
- Kako bi na šurenju?
- Ma nismo išli, nisu pustili Đoleta pa ni mi ne uđosmo.
- Što ga ne pustiše? I koji kurac vi radite sa Đoletom, njega ni mama ne voli.
- Ma ovaj iz obezbeđenja mu prišao, kao, e, viri ti konac iz majice i povuče, kad ono dlaka sa leđa. Naterao ga da se skida pred svima, pa kad vide šta gaji ispod ne dade mu unutra. Kaže, ko zna šta kriješ tamo, a on to da pipa, ne želi. A i niko ne želi da se zapali usred gužve. Znaš kako je, zatvoren prostor, zagušljivo, vrela atmosfera.. Lako dođe do kratkog spoja. Dao mu komšijin broj, on je mesar, prvo nek' ga dobro ošuri plinom, a onda ga možda i puste na šurenje, ovo elektronsko.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.