Svi mi volimo muziku, ali se mnogima desi da je u nekom periodu malo zanemare, pa da im prođe i po nekoliko dana ili čak sedmica, bez nekog znatnijeg slušanja muzike. Međutim, nakon pijanstva, idući dan onako mamurni, pošto ni za šta nismo sposobni, često sebi pustimo pozamašnu plejlistu omiljene nam muzike i prilično je pojačamo da bismo uopšte bili sigurni da smo živi. Tada nismo u stanju ni film da pratimo, ni internet da surfamo, ni u grad da iziđemo, skoro ništa. Stalno smo na granici sna i jave i jedina stvar koja nam omogućuje da se osjetimo živima je glasna muzika. Nekima se to možda ne sviđa, možda im je muzika u takvom stanju iritantna, ali sam siguran da postoji i veliki broj onih koji se baš za vrijeme mamurluka pošteno naslušaju muzike. Tada muzika donekle i ublaži simptome mamurluka, ili ako ne to, onda nas bar malo oraspoloži. Još je zanimljivo i to da moramo biti pomalo onesposobljeni i nemoćni da bismo se u potpunosti prepustili nekom pasivnom uživanju kao što je slušanje muzike, jer kada smo aktivni često se na sve ostalo više koncentrišemo nego na samu muziku.
