Cuvena omladinka koja je lezala bolna u toku najgorih sukopa tokom 40-ih godina 20. veka. Slala je majku u izvidnicu do prozora i tako saznavala novosti o stanju o prohodnosti ulice na koju je njen prozor gledao.
Podeljena su misljenja o tome dali je Mara izbegavala svoje partizanske duznosti ili ju je grip u tom kljucnom momentu docepao u svoje neprijateljske kandze. Dugo se vodila polenika o tome da li je mara tako htela da da korpu svom Mladicu ili je samo htela neko vreme da se odmori od setanja po gorama i dolinama. Svejedno, nije se saznalo sta je sa marom bilo posle tih opste slavljenih stihova niti, da li Mara docekala tu cetu na svoja junacka prsa.
Mnogo je celjadi iz tog doba ponelo njeno ime ne znajuci njenu daljnju sudbu. Ali Mara still stays on...Mara must go on...!!!
»Bolna leži omladinka Mara,
Sa starom se majkom razgovara:
»Mila majko budi me u zoru,
Primakni me našemu prozoru,
Da ja vidim prije bijela dana,
Proleterske čete partizana,
I pred četom svojega dragana,
Proleterske čete barjaktara,
Da mu vidim onu kosu plavu,
I nad njome crvenu zastavu,
Da ga vidim da me želja mine,
Da mu lice kao nekad sine.
Slavna četo kad ćeš k meni doći,
Ne dam suzi da iz oka kane.«
:-)))))