Екипица која је изашла у град, састављена од 3 до 4 члана од којих сваки слуша другачију врсту музике. Овакве екипе обично излазе јако расположене и немају одређену локацију коју су намеравали да посете, па онда иду градом и надају се да ће потрефити неку добру локацију на слепо. Како вече пролази, екипица схвата да су прошли поред минимум 30 клубова, у којима се пушта свакојака музика и да наравно ни у један нису ушли јер се одређеној особи не свиђа атомосфера и музика у клубу. Маратонци тако за вече пређу и до 20 километара тражећи добро место за провод, да би на крају завршили углавном на некој пољани, окружени природом, са мобилним телефоном са којих се чују омиљене песме, пивом и причи како су обишли цео град и на крају нигде нису отишли.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Valja, sviđa mi se ekipica.
+
Tacno znam o cemu pricas:)
+ ko kuca
i onda se najbolje provedu na toj livadici svi zajedno :) +