Деслио се свима да безмали број пута, шетајући или опуштајући се негде, налете на неког пајвана из даље прошлости. Обично настаје непријатна ситуација, јер се дотични сећа свих дванаест минута проведених са вама, пре девет година. Аналогно са количином смора којих су тих дванаест минута произвели, мозак одбија да их се сети, те што се више напрежете, више су потиснути.
-Де си брате мој, па шта има? Како факс, рибе? Шуриш све, а сећаш се некад како смо се зајебавали онда...
-Еее, кхм кхм, ево ништа, помало свега. Факс добро, рибе добро, где се не сећам, баш нам је било супер онда.Ти, како факс?
-Матори који бре факс, ја сам кожарску завршио, како се не сећаш?
-Јао, да,да ма ја помешао..Него како шљака, како цупике?
-Каква шљака бре, какве цупике, ја се оженио пре две године, знаш да је њен ћале буржуј.
-Ма уморан сам нешто не знам шта ми би, a и морам да палим, ај Деки видимо се касније..
-Ај важи, само ја сам Маре...
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
уууу која дефка + *