Prvobitno provincijalka po imenu Norma Džin Bejker, jedva imajući šta da jede, sa jednom haljinom i jednim parfemom, napravila je od sebe zvezdu. Kako? Lako, slikajući se za naslovnicu Playboya... Unela je u modu raskošne obline i ultimativni seksepil, i zato je i danas ikona stila, iako joj u suštini samo pripada titula seks-simbola. Svojim samoubistvom dala je mustru budućim razmaženim holuvudskim zvezdama, a stigla i da smuva Kenedija. Ipak, u poređenju sa Odri Hepbern je prilično ziljava, a mada muzikalna, kao glumica tek je za klasu bolja od Pamele u Čuvarima plaže. Ili su joj takve uloge davali? Nažalost, nikad nećemo saznati. Priča o njoj kao "ikoni stila" je malo nafurana, ali kao osoba ona je prva velika žrtva (zato je i ušla u mit) ružnog kulturološkog obrasca po kome je žena u kući fina gospođa a privlačna žena u javnom prostoru uvek kurva... Za producente a i većinu publike nije nikad bila ništa drugo nego zgodna cica, i nikog nije bilo briga za njena osećanja i da li ona zaista ima talenta... i tako su je ubili isti oni koji su kupovali njene kalendare. Kada je kasnije shvatila, bilo je kasno. Uzalud je govorila: "I have feelings too, I am still human. All I want is to be loved for myself and for my talent." Više odavno nije bila Norma Džin. Nije bilo nazad.
Rest in peace, Norma.
(Pogledati definiciju Ледена краљица ako nekoga zanima još o ovome)
Slatkuša mega razmera.
Jedna od najpoznatijih izjava:
Naravno da sam prirodna plavuša, ali to strašno peče!
Најлепша жена икада, која је имала тужно детињство и адолесценцију; када је постала популарна, погрешно је схваћена као глупава плавуша. Захваљујући другима, њен крај је био трагичан. Икона стила безвременске лепоте.
postoje mnogo lepsih zena, ne znam zasto se svi hvataju za ovu. mozda zato sto je tada paparaci nisu pratili bez sminke, ili je danasnje populacije nisu videle uzivo, pa stvaraju nekakvu legendu od nje...ostace misterija.
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.