Marinko, koje ime ee. Kolko neozbiljan roditelj treba biti pa dati sinu takvo ime. Sa boljim idejama dolaze i oni mangupi što daju deci imena po pradedi. Nema veze što je skroz seljački ali pradeda Stokan je prešao Albaniju, slava mu. Al Marinko da se neko zove je najveća pobeda, kao da daješ ime nekom mravu koji ti je drag onako, debeljuškast ali poštenjačina i fino vaspitan, uvek nasmejan i kaže dobar dan kad prođe.
- E ćao komšo, glupo mi što ovako ćutimo stalno. Dugo se viđamo al nikako da se upoznamo, mislim red je ipak živimo jedan pored drugog.
- Ti živiš u apartman, a ja sam cigan i živim u kartonskoj kutuji koju si bacio.
- Pa dobro da sam znao našao bih veću, žao mi je...
-.....
- Dobro ja sam Stefan.
- Ja sam Tarzan.
- Dobro Tarzane ajde da te ne zadržavam vidim da imaš posla s tim kuprumom. Navrati nekad na kaficu. hehehe
- Uzdravlje Marinko.
