Južnoamerički književni monstrum, plemić i sadista.
Ljudima ili nedostaje osećaj za bizarnost, ili elementarno književno znanje, ili oboje, ili koncentracija pri čitanju.
valjda markiz, jesi li citao ti nesto od njega?e to o cemu ti pricas ima samo u njegovim knjigama i filmovima
Valdemare, komentar ti je na mestu.Ovde se uglavnom ocenjuje ono očekivano, a ne stvarno napisano ili pročitano.Šteta, vrlo kratka def. a ostala nejasna-zbog bizarnosti...Još juče sam je ocenio...;)
Ljudi, pročitao celog De Sada i koliko sam mogao Markesa. Da, to su dva različita čoveka. Jedan živeo u Francuskoj u 17. veku a drugi u Kolumbiji, još živ. Ne, de Sad nije bio monstrum, toga ima samo u njegovim knjigama, ali po njemu je ta pojava dobila ime. Ne, Markes nije sadista... Sad sledi jedna ogromna noga koja se spusti odozgo i sve zgazi, i začuje se zvuk marša „Liberty bell“... Za neinformisane, to je tema iz Monti Pajtona... Ne, Monti Pajton u stvari nije zmija, i nema veze ni sa Markesom ni sa de Sadom.
Svaka ti čast kad si ga pročitao, ja sam probala (u 1. godini gimnazije), prešla 3 strane i želudac mi se prevrnuo.
Мени се желудац свакодневно преврће од великих моралиста и преинтелигентних енциклопедичних личности.
Pa dobro, ako zašivanje zmije u vaginu nije za prevrtanje želuca, ja ne znam šta je. A možda i grešim :-)
Е сад си га баш нашла... :)
Рецимо да је то уметничка слобода :)))
Шалу на страну, читала сам га доста, и моје мишљење, тачније утисак је да је та сва гадост о којој он пише симетрија у огледалу оног лицемерја и осталих људских гадости тога времена, само исмејано кроз секс. Последња његова књига коју сам прочитала је збирка прича и приповедака, у којој има толико поука и тренутака који те натерају да се баш замислиш. Свеједно, ја волим његов рад.
А с обзиром на данашње време и људе, Маркиз је јагње, нема речи којима би се могао попљувати модеран човек.
Slažem se s tobom, Artemida, da je on bio odličan kritičar licemerja, i slažem se da je zlato u odnosu na modernog čoveka, ali iz ove perspektive, sa 27 godina. A tada, sa 15, dok sam čitala kako se očevi spremaju da siluju (ili ne?!) rođene ćerke, i o vađenju srca nakon koitusa da bi muškarac u toj šupljini prosuo svoju tečnost, veruj mi, stomak me je bukvalno boleo. Ali to je iz knjige "120 dana Sodome". Ništa drugo što je napisao nisam ni probala da pročitam.
Ali, on je bar samo pisao o tome. Onaj "fotograf" koji je izgladnjivao psa i slikao ga dok je gladovao sve do smrti, uz publiku koja je klimala zadovoljno glavom i divila se "vrhunskoj umetnosti" je ono što mi je stvarno bolesno.
Ja sam ga čitao tako negde, oko 16 godina, i počeo sam direktno sa "120 dana Sodome", i posle svake druge stranice sklapao sam knjigu sa mišlju da neću više da čitam takvog bolesnika. Ipak, kroz minut-dva, otvarao sam ponovo. I ko li je kriv, on ili ja, nemam pojma. Znam samo da je de Sad inkorporiran, među drugima mnogima, u moj duhovni svet. Ja sam bar iskren. Ima još toliko stranica koje on nije napisao, a koje čekaju na mene ili nekog sličnog meni.
Маркиз није био монструм!
И није из Јужне Америке.