Marko Kraljević i Zelen Delija

Цар Сулејман јасак учинио,
учинио Краљевићу Марку,
не даде му вина да мирише,
да мирише, а камол' попије.
Љутит иде Краљевићу Марко,
Накривио чекркли-челенку,
A чело је грдно намрдио,
и пониско брке објесио.
Не имаде вина руменога,
руменога, да му снагу даде.

Умори се Краљевићу Марко,
па он леже крај друма царева,
и покри се зеленом доламом.
Чело главе копље ударио,
за копље је Шарац коњиц свезан,
на копљу је сура тица орле
шири крила, Марку чини 'лада.
У то га је санак преварио,
Брзо заспа, хитро поскочио,
Е је ружан санак угледао.
Своме Шарцу санак казивао:
"О Шаруне, вјерно моје кљусе,
какав ми се санак учинио,
све су кола од гвожђа прављена,
а немаду коње упрегнуте.
Грдан санак да га Бог убије"
Кад искочи незнана делија,
Појави се из жбуна зеленог,
На њему је чудно одијело,
Сво зелено од чоје зелене,
На глави му капуљача стоји,
А у руци лук дугачак лежи
И у њега стријела упрегнута.
Проговара незнана делија:
„Није санак Краљевићу Марко,
Није санак, већ будуће вријеме.“

Кад је њега угледао Марко
Он се хвата шестоперца златна
Проговара незнана делија:
"Остави се, Краљевићу Марко,
Остави се златна шестоперца.
Не долазим да ти јасак чиним,
Но долазим да ти штогођ кажем,
Штогођ кажем око интернета.
Свак са сваким на свијету је спојен,
Кошто муње на небеса иду.
Иста сила што муње покреће,
Људе спаја у будуће вријеме.
Свак са сваким може да се чује,
Да се чује и да се погледа.
Све се топе златни шестоперци,
И сва копља и све ћорде криве,
Те се од њих извукоше нити,
Танке попут паукове свиле
И кроз њих се муње упријежу.
Све те нити народ повезују,
Да се може свак са сваким чути,
Може чути а и погледати.“
Проговара Краљевићу Марко:
„Почуј мене незнана делијо,
Ја ти не знам о чему ти збориш,
Али нећу шестоперац дати,
Да га свака шуша претопљава.
Него реци незнана делијо,
Кад већ знадеш у будуће вријеме,
'Оћу ли се напијати вина,
Пола пити пола Шарцу дават'?“
Проговара незнана делија:
„Почуј мене Краљевићу Марко,
Теби вазда неђе има вина,
А највише у оној механи
У којој се највише напијаш.
Ал отиђи Цару Сулејману,
Па га питај што ти не да вина.“
То му рече па нешта притисну,
Нестаде га као виле горске.

Оде Марко цару на дивана,
Седе цару до десна колена,
Самур-калпак на очи намиче,
А буздован уза се привлачи,
Бритку сабљу на крило намиче,
Те он пита Цара Сулејмана:
„Поочиме, султан Сулемане,
Што ја не см'јем мирисати вина,
Мирисати, а камоли пити?“
Одговара царе Сулемане:
„Пуно си ми јада начинио,
Начинио Краљевићу Марко“
Те с' одмаче царе Сулемане,
Цар с'одмаче, Марко се примаче,
И доћера цара до дувара.
Цар се маша руком у џепове,
Он извади стотину дуката,
Па и даје Краљевићу Марку:
"Иди, Марко те се напиј вина.
Само немој Шаруна јахати,
Јер не смијеш пити и возити."