Ako se ikad napravi takvo nešto, to će da bude spektakularno. Krv, pokolj, incest, pištolji, još krvi, još pokolja, na najmaštovitije moguće načine. Svi ginu. Bez izuzetaka. I Džuls, i Džofri, i Đango, i Sansa, i King Šulc, i Bren Stark. Od početka do kraja, nema ni 10 minuta a da neko ne crkne, recimo, upadne u mašinu za mljevenje mesa, ili da mu, iz čista mira, indijski slon otkine ruku do lakata. Crveni ekrani u bioskopima, a u 3D verziji krv će prskati sa platna na publiku. Ako je to uopšte i moguće.
- Mali Miško zagin'o sinoć.
- A? Miško, mali ćelavi Miško? Pa kako?
- Pa, znaš da je bio obračun bandi ovih naših juče?
- Dobro, pa?
- Pa Miško upao u razmjenu vatre.
- I?
- Šta da ti kažem, Martin pisao, Tarantino režirao. Komunalci još čiste krv sa ulica.
- Zar tako loše? Au sunce ti.
