Sposobnost ili dar da možeš da sklopiš oči i ne samo najobičnije zamisliš nešto, nego to vidiš tako živo i tako jasno, da ne želiš otvoriti oči uopšte, a toliko si nešto jako zamislio da ti jeza prođe kroz kičmu.
Sposobnost da čitaš slova koja ti je neko napisao, da ih pretvaraš u slike u svojoj glavi i to slike od kojih ponekad izgubiš dah i gutaš knedle koliko te je pogodilo to što si zamislio.
Sposobnost ne samo da vidiš nešto i stvoriš sliku, već sposobnost da pored toga i osetiš, i odeš na neko mesto gde bi sada želeo da budeš a nisi, a opet maštom, ako je poseduješ, možeš makar delimično da budeš tamo, makar samo malo. Onoliko malo koliko ti je potrebno da preživiš još jedan dan.
Možda ne može da zameni lepotu stvarnosti ali ponekad je jedino što imaš.
Maštam da nas je troje i da smo tamo. Čekamo. Njima se oči sklapaju ali neće zaspati. Neće. Sačekaće oni budni jer znaju da dolaziš. Znaju da smo došli kao troje a odatle odlazimo kao četvoro. To znam i ja i ne mogu da dočekam. Ali dobro je što znam da ću dočekati, jer ovih dana sam maštao samo o tome. Iako maštanje nije isto kao stvarni zagrljaj, ipak sam maštanjem pregurao svaki dan do ovog dana kada ćemo, ja sa tvojom torbom, a ti držeći njih za ruke, zajedno otići u naš univerzum gde nam je uvek najtoplije.
Mašta može svašta!
Jer stanje probuđene radoznalosti prevazilazi sva ograničenja u čovečijem mozgu. I otvara nam put prema beskonačnosti, i vremena i prostora. Stanje blaženstva, spokoja. Eh...
Zamislite sad, kako je kaizen dobio neke silne milione u nasleđe od tetke iz Amerike. I shvati kako mu je to previše, da ne bi mogao da ih potroši ni da hoće, ma, čak ni za dva života... Mnogo bre para . I odluči da bude široke ruke, i obraduje i usreći još nekoga. I seti se nas. I pretvori naše poene, stečene pisanjem budalaština po sajtu, u evriće. Organizuje bal pod maskama, svako maskiran svojim avatarom, i uruči nam koferčiće. A u koferčiću koverta sa bodovima i sa evrićima, kolko bodova tolko evrića, hihihihihi
( i šta je bilo kad si se probudio ):)
Mašta je kada kupiš plazma tv veličine vrata, potrošiš na njega dve plate, moliš Boga da ga ne polupaju kad ga budu dostavljali, jedva nadješ mesto gde da ga staviš, i onda se na kraju svih peripetija zavališ u kauč i nadješ omiljeni kanal. I taman kada pomisliš kako konačno uživaš, shvatiš da je mnogo veće uživanje gledati tvoje četvorogodišnje dete, kako se puno radosti igra sa kutijom od tv-a u drugoj sobi.
Prvo je bio kapetan svog gusarskog broda, pa ga je more potopilo, ali se brod pretvorio u podmornicu. Onda je dobio točkove, i postao kamion koji može i da leti!
Sediš i gledaš ga kako uživa u svom bezbrižnom detinjstvu, smejući se i imitirajući svakojake zvuke, i kako je zaboravio na postojanje tebe, života, slatkiša i svih igračaka koje ima. Okreneš se, pogledaš svoje novopridošlo čudo od tehnike..I osetiš se pomalo prazno..
Мозак се састоји из зона. И машта има своју. То је најшаренији део мозга, сигурно. Када се активира, обоји цео мозак, па чак и оне најтамније делове у своје разнобојне дезене. Затим, из те шарене подлоге никне цвеће и дрвеће. Почињу да цвркућу птице и да жубори река, а то се видно одрази на ваше расположење. Онда сте у стању лепо да цртате, да пишете, а што је најважније од свега, да уживате, јер машта боји и бриге и проблеме, макар привремено.
Маштајмо!
Masta je kada inspektor Draguljce juri Crnog barona, ovaj pobegne na mesec, i odjednom se stvori Draguljce, vadi asov i objasnjava kako je od zemlje do meseca stigao prokopavsi put..Moj licni heroj!
Osoba koja se svaki vikend druži sa mojom kevom kad sam ja u gradu do sitnih sati.Zbog nje, svaki vikend me keva zove oko 2 ujutro.
Keva: Vidi ti to, pa već je dva sata, njega još uvek nema! Mora da je sa nekom curom.
Mašta: Ili su mu jednostavno stavili neku drogu u piće, nadrogirali ga, opljackali ili ubili. A možda se jednoštavno potukao, i sada leži u lokvi krvi u nekoj od Beogradskih ulica. Ma garant je on krenuo kući, ali su ga usput presreli oni narkomani, i izboli ga jer im treba para za one droge njihove, biće da je to..
*Keva sva uplašena grabi fon i brže bolje me zove da bi saznala da sam sa devojkom u kafiću*
Najjači grafički čip na svetu. Portal u svet iluzija i svemoguće nerealnosti. Pogled u sopstvene želje, u sanjalačku dimenziju ličnosti, u sve ono što može, a i ne mora biti, ali je dovoljno lepo samo misliti o tome. Čip koji vraća vrelinu Sunčanih dana u sred grejne sezone, šum talasa među četiri zida ispunjena svakodnevnicom, glas osobe koja nije blizu.
Parče uma čija se funkcionalnost tokom života sve više zapostavlja, sve dok se u poznim godinama ne pobuni i preuzme kontrolu nad, realnošću već izmrcvarenim, mozgom.
Masta je jedini nacin da ne poludis.
Poludis kad ti masta postane stvarnost.
Prekines postojati kao covjek kada izgubis mastu.
A ipak,zivimo u mastovitoj stvarnosti,masti nekog manijaka.Ili vise njih,perhaps?
Mašta je mnogo važnija od znanja! Jer je znanje ogranišeno time što znamo i razumemo tj. koliko smo glupi ili pametni, dok je mašta neograničena! U mašti glup je pametan, znanje postaje neznanje, lep postaje ružan... jer mašta je jedan drugi, možda bolji, svet veci od celog univerzuma i svega što će ikada biti znano i shvaćeno.
Paralelni svet, bez vremena i prostora, u kojem se ostvaruju sve naše želje, žudnje, sve što u realnosti ne bi bilo moguće, ili nije u trenutku.
Ipak, kao što ništa nije savršeno, nije ni mašta.
Postoje izuzeci koji ostaju neostvareni i tu.
A: Uff! Ma 'oće mi dati ovaj trojku iz nemačkog...
B: Nastavi da maštaš! Ne da Hitler bez streljanja...
M: Slušaj mala, mogli bismo posle faxa na kaficu, mozda kasnije na neku žurku....
Z: Ma ni u Mašti!!! Beži bre!
Употребљава се у тренуцима опште зачуђености и неверице, не прихватајући тренутно стање као нормално и захтевајући промену неких или свих чинилаца дате ситуације.
- Е матори, морам да ти кажем нешто... Твоја риба ми је пљугала синоћ...
- МА ШТА..?! *набод у главу*
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.