Lažov. Onaj koji voli da ,,masti“. Za takve ljude važi da više vole da maste nego ’leba da jedu. Oni obično u svojim lažima preteraju toliko da to počinje da se graniči sa nadrealnim, nerealnim, pa i paranormalnim...
- Gde si Mikice, nismo te videli godinu dana !?
- Pa evo, malo bio na selu, lov, ribolov, i tako to.
- Ooooo, pa jesi li ulovio šta?
- E, kad već pomenu, slušaj! Otišao ja u šumu da lovim i bio ja tako, kad iskoči jelen, i ja bum! Ubijem ga kod šale. I znaš koliki je! Rogovi od dva metra. I ja šta ću, ja stavim noge oko vrata...
.........zvrrrrrrrrr........
( odlazi da priča na telefon)
- Slušaj kako nas laže.
(vraća se)
- Gde sam stao?
- Staviš noge oko vrata...
- E , da! I ja jebi, jebi, jebi...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Svideo mi se početak, ali na kraju ispao poznati lovački vic. Šteta, ipak svi volimo originale...