Velika nepravda. Godinama smo svedoci hapšenja ostarelih nacista koji su mučili i ubijali ljude po logorima. Posle rata beže u Severnu ili Južnu Ameriku gde prožive u sreći i blagostanju svoj vek. Ono što je zanimljivo je to da ne pokazuju kajanje i ne osećaju se krivim.
Ako su sve te godine bili materijalno obezbeđeni, srećno oženjeni, dobili decu, unuke i praunukue (dakle sve ono što mnogi ljudi nisu uspeli da dožive ili im je oduzeto tako što su poslati u logor gde su umrli), iskreno se nadam da pakao postoji, jer ako ne postoji, onda ovaj primer pokazuje da naš svet nema nikakvog smisla.
