Magacin. 4 već odavno izgubljene duše. 4 na oko odustala čoveka. Oni i priroda. Udruženi zajedno, nakon 18 godina, spojeni zajedno. Već duže vreme. Vreme koje prolazi ih odvaja od stereotipa i normalnosti. Oni su karoserija i ugravirani u istoriju bezimenih heroja. Sami po sebi.
4 odavno izgubljene duše su prešle stadione svežine. Pređoše sumor flaše i glamur kafane, da bi se vratili svome dečačkom ludilu. Oni i priroda. Zajedno smotani u korake kojom ova zemlja diše. 5 sati posle ponoći.
Jutro je starije od noći. 6 sati kad zora dolazi na smenu je starije od "onog" 6 kada pikaš poker na 888ns čekićajući pobedu na frirol turniru. Juriš svoju premiju. Kao i u stvarnosti. Kao što i jutro, 6 sati ujutru ispraća svežina "onog" 6 posle podne (pre pesa). Ispraća ga, jer je matoro. Baš kao i 4 izgubljene duše.
Matore.
Matoro kao i ortaci koji su ostali na flaši. Prikovani za stolicu dugih horizonta, nestvarne senzitivnosti shvatanja muzike, i reči koje plove po njoj. Matoro kao i te pesme.
Matoro, kao i oni iznad. Odavno umorni od sranja koje su izdelali ljudi. Užurbano gledaju u sat, čekićaju slagalicu, dnevnik i kunt. Koji ne može doći, nakon toliko hiljada godina. Zaboravili su zbog nas da spavaju.
Mator kao i prst zaboravljenog stopera, zaustavljenog između krivina ambisa i očaja. Odavno je oslabila njegova orijentacija. Spasava ga samo automobil. Ili autobus, ako skupi para za kartu.
6 sati ujutru. 3. čovek dodaje 4. buksnu. Razmislio je sve. Omatorio je. Ali je voli. Matoro je vreme. Dolaze klinci...
