Međuljudski odnosi i tok svesti u tradicionalnom srpskom kumstvu

Kum kuma pozvao na večeru. Suhomesnati i mlečni proizvodi. Krupne teme su prelistane. Sada se mezi sočno. Milozvučje sa Pinka fino upotpunjuje neprijatnu tišinu. Spontano nastaje jedan sasvim običan razgovor, tako-reći čavrljanje...

Domaćin: Jaaaaaaa, usta gu se poserem na ovuj Zoricu, još peva eba gu usta. Sto godine ima, vidi gu kakva je rašrafena.
Kuma: (...iju, Bože kakav prostak, ne mogu verovati, kako ga nije sramota... c c c...)
Kum: Nemoj tako kume, žena baš lepo peva.
Domaćin: More pevala ona na Ibarsku magistralu sa noge uvis, a sad će mi tu napirlitana glumi neku važnos. Sve to ista bagra, sve su one počele tamo gdi su startovale. Kurve raspale nedoklepane. I ne samo teja pevaljke, sve je to ista nekrst kume moj. Veće poverenje imam u mojega Rokita (mešanac jazavičara i zenke nemačkog ovčara, ko zna pod kojim uglom, čuvarkuća) nego u teja ženetine, veruj mi na reč.
Kuma: Oh Bože kume! To su zapravo zastarele predrasude o nama ženama. Ne mogu se sve žene staviti u jedan isti koš. Ima i onih koje vole svoje porodice i žrtvuju se za njih. Ali mentalitet naših muškaraca je prosto zaostao, te stoga oni, usled nekih sporadičnih slučajeva misle da su sve žene neverne. (...u tom trenutku kumi stiže sms od „Micke“ - zapravo šifra za Miću-Kikireza, blagajnika u mesnoj zajednici Vrtište, sadržaja: „Nemogu da do čekam da te vidim. Oću da ti mesim toplinu dojke. Dolazim sutra po tebe na poso, na pauzu za TOPLI OBROK hehehehe.“ Kuma odgovara: „o kej“)
Domaćin: (...slušaj gu be ova kakvo lomoti. A juče sam video kako gu dovozi Mića-Kikirez. E, kume, kume, rogovi ti do grlo kroz guzicu nabutala...)
Kum pita ženu: Od koga je poruka?
Kuma vraća telefon u tašnicu: (...jao kako je dosadan sa tim pitanjima...) Od Micke. Treba sutra da idemo da kupimo pribor za decu, za školu ovo što polaze...
Domaćica sramežljivo stupa u razgovor: Ja se slažem sa kumicom, nisu sve žene takve. Ima i poštene.
Domaćin baca pogled u svoju ženu: Ma nije valjda? Ti otkad gledaš onu televiziju, odi onoga Verana, mnogo si se opametnila nešto, sve si ti naučila. More kad ti zašijem jednu preko klapne ima se potklobučiš ko iz pčelinjak med da si sisala. Mnogo si ti jezik oklembesila. Krati ga, da ti ga ja ne kratim! Će mi se ti tu meni... Aj donesi onu šljivu iz orman što gu čuvam za kuma, da izujemo jaj kum po jednu. A kume?...
Domaćica misli u sebi „more, da ti se naserem u brci tija tvoji požuteli, tiljčo tuljavi“ i sramežljivo dodaje: ...Evo sad će rakija da dođe!
Kum: (...jadna ova žena sa ovim neandretalcem...) Pa može kumice, al samo jedna čašica.
Kuma svome mužu: Ti ne možeš da piješ! – na šta muž ćutke povija glavu.
Domaćin razmišlja „Vid gu be ova krvopija, izgleda gu ne opravlja dobro Mića-Kikirez. Sve će upropasti ovoga zlatnog čoveka. Stvarno si be kume somuran.“ Ustaje u kumovo ime, kum nije dugme: Dobro be kumice, neće mu ništa fali od jednu čašicu. To je dobro za cirkulaciju.
Kuma: Dobro može, ali samo jedna.
Domaćica donosi rakiju. Sipa prvo mužu pa kumu. Kucaju se. Kum sikće kao da su mu u anus sipali sumpornu kiselinu: Ssssssssssssssssssssss, auuuuuuuuuuuh, jaaaaaooooooooouuuhh, auuhh bog te vido. Ček da udahnem vazduh. Ovo razgrađuje dijamant, ži mi ti...
Domaćin ponosito: Lično sam je peko. I ostavija sam dve flaše samo za tebe i mene. Da dezinfikujemo kad dođeš.
Kum se vraća u život, u licu liči na nekog ko ima crvena krvna zrnca za izvoz: ...Auh, mislim, ne znam čime sam zaslužio kume. Hvala ti! (...ovaj oće da me otruje...)
Domaćin baca svoju tešku ruku na leđa svoga kuma: Nema na čemu, kume moj!
...

I tako iznova i iznova, okupljaju se u večnom vraćanju istog ...
By Friedrich Nietzsche