Ne jebeni osmi mart, kada se licimuri trude da se uvuku ženama kupovinom cveća, balavci da dobiju kres na patetiku, a ljudi u braku da glume majmune jedan dan. Ne. Nego "onaj" dan. Dan kada se svaka žena pretvara u razgoropađenu aždaju, zbog normalne biološke funkcije u narodu poznate i kao "mesečnica", "menzis", "menstruacija". Svaka žena je posebna na svoj način, ali su sve iste kada je u pitanju njihov međunarodni dan. Tada su solidarne, tada su svoje i tada si najebao šta god da uradiš. Dobro ili loše, najebao si i to krvavo. I to traje dan, dva, a posle sve po starom, kao da ništa nije ni bilo.
- Dobro, zar opet moramo da pretresamo priču šta ti je moja majka rekla?
- Moramo! Ja sam rekla da se teglice ređaju ovako: so, biber, šećer, kari. A ona je rekla da treba prvo šećer, pa biber i so, a kari da se izbaci.
- I zato mora da se dereš kao da imamo po 150 godina?!
- Da me bolje čuješ, jer me ništa ne slušaš!
- Kako da te slušam kada pričaš gluposti?
- Gluposti? Gluposti? Gluposti su to što tvoja majka priča!
- Jesu! Gluposti su kako ona hoće da slaže teglice sa začinom, a gluposti su i kako ti hoćeš.
- Nemoj tako da govoriš o svojoj majci, jesi li čuo?!
- Dobro, bre Jovana, prvo napadaš moju majku, sada je braniš! Jesi li ti normalna?
- Moram da je branim kao ženu, iako nije u pravu za začine.
- Aaaa, vidim ja šta je po sredi. Ti si opet u demonskoj fazi, a?
- Š.š.šššta?
- Ono, dobila si glavni zgoditak, pa umesto da se istresaš u uložak, istresaš se meni na glavu.
- Sad ću da te ubijem!
- Ma, zezam se, ajd slobodno se deri i dalje, ja sam mislio da je nešto ozbiljno. E, ja bih ipak kari stavio na prvo mesto. Kari, kapiraš?
