Medvedica

Ни мечке нису више као што су некад биле, ослободише се заувек гнусног мечкарења, уз чергу цигана који су им правили тактове по којима су играле везане за њушку алком и ланцима. Самим тим су и одбациле свој стари сељачки назив и самопрокламовано се прозвале (уз благослов Б92) "медведице".

Ако се шетате раздрагано шумом и занесете се, а набасате на медведицу са мечићима, нема потребе да мучки спашавате живу главу трчећи попут Усеин Болта;
МА НЕЕЕ, па то је "медведица". Слободно приђете и помазите је по њушки, а мечиће да повучете за увца, говорећи "машала, како су порасли"! Ту ћете се међусобно питати за здравље, како се живи у шуми, да ли се осећа криза, како гос`н медвед (који се, бај`д`веј такође покондирио и прозвао "Медо Брундо"), и слично. Можда сви ђутуре одете на пикник да пијете зелени чај и берете маслачак за салату.

Али пазите, ако случајно у тој шуми не допире сигнал са Б92, или породица
Брундић (која се појављује у бајци са оном изблајхираном фуфом Златокосом) не поседује телевизор, ТУТАААЊ, то није медведица него МЕЧКА, која још није стигла да се еманципује уз милозвучни глас Горана Димитријевића који нас све силује са наведеним изразом, у емисији која описује живот медведа.