Mesečarke

Песме чија популарност има рок трајања дужине кинеске ките. Основна одлика савремене ,,културе'' је да ,,песма'' траје док се не излиже, а песма квалитетна к'о румунски куртон је осуђена да траје не више од месец дана, по чему и добија име.

Карактеристичне по заразном ритму испраћеном зурлама чији се звуци увијају к'о пичке у харему пред Бајазитом, и спотом у коме севају батаци, који надражују чула курца а не слуха, пропраћени light show-ом од кога се добија епи-напад. Уз зурле иде и туц-туц бит налик лупању у канту, а све у циљу угњетавања сивих ћелија.

Текстови месечарки шаљу поруку девојчицама, које се таласају к'о пихтије ходајући на штиклама, одваљене од 2 ђус-вотке, да насрну на што више кураца у радијусу целе дискотеке, како би превазишле своје комплексе.
Дечацима у успону, младим брђанима који играју за Палермо, шаље поруку да је све океј док сањају о томе како одваљени од кокаина хефтају дронфуљу на јахти коју им је купио ћале, контроверзни бизнисмен.

И ту долазимо до болне истине- нажалост, њима ћале није контровезни бизнисмен. Тај исти ћале гледа Великог Брата, сервираног од стране телевизије која продуцира месечарке, не би ли скренуо мисли са чињенице да је добио отказ у фирми и да ће као отпремнину добити хемијску и тефтер као награду за 20-годишњи стаж. У том тренутку у собу улеће син, са кондомима и паклом собрања у џепу (купљених од хиљаду динара једва намољених од кеве), и ћерка, одевена као да иде у Будимпешту на кастинг, а обоје траже од ћалета по две црвене. У том тренутку чари Фарме и Великог Брата губе на ефикасности и деца подсећају оца на све фрустрације, при чему овај, незнајући како да се избори с њима почиње да псује и вади каиш. На то су деца већ огуглала, па га једноставно терају у курац, остављајући га без ауторитета.

И тако, деца, угледајући се на идоле са телевизије, заједно са родитељима којима се одвраћају мисли тако што гледају идоле своје деце на телевизији како се бламирају ради већег рејтинга, чине једно учмало врзино коло из кога се не излази, на срећу неких моћних људи...