U otkrivanju suštine bilo koje stvari uvijek se može postaviti još jedno pitanje, a nekada i učiniti još jedan korak. Meta- discipline su u filozofiji i nauci discipline koje pokušavaju otkriti kako funkcioniše i šta je suština neke druge discipline. Na primer etika postavlja pitanje "Šta je dobro?", a metaetika "Šta znači reći da je nešto dobro?" Kao što ćete u primjeru vidjeti, iza jednog meta se često krije neko metameta i tako do beskonačnosti što je i smisao ove definicije.
1. POSTANAK SVEMIRA
laik: Kako je nastao svemir?
teista: Stvorio ga Bog.
naučnik: Bio Veliki prasak.
laik: A ko je stvorio Boga? / Šta je bilo prije velikog praska?
teista: Bog je oduvijek postojao.
naučnik: Prije velikog praska nije postojalo vrijeme.
E sad da su ova dvojica dala neki konkretniji odgovor, laik bi mogao dalje da pita "A ko je stvorio tog što je stvorio Boga?" ili "A šta je dovelo do tog stanja koje je postojalo prije velikog praska?" i tako u nedogled, a i ovako može da ih pita "A kako to oduvijek da je postojao i da li je on odlučio da postoji ili je njegova egzistencija činjenica van njegove volje i kontrole?" ili pak "Kako je moguće da vrijeme ne postoji?" i slično pitanjima nikad kraja.
2. DJEČJE ZAPITKIVANJE
sin: Aj mi kupi lizalo!
tata: Nemam para!
sin: Znam da imaš, aj mi kupi!
tata: Al nemam za te gluposti!
sin: A zašto je lizalo glupost?
tata: Nije zdravo i kvari zube!
sin: Kako kvari zube, ja sam ga jeo 100 puta i ništa mi ne fali?
tata: Al možeš dobit karijes!
sin: A zašto se karijes dobija od lizala?
tata: Pa na šećer iz lizala se kupe bakterije i one nagrizaju zubnu gleđ.
sin: Otkud bakterijama zubi?
tata: Ma evo ti na lizalo, jebalo te lizalo, mrš!
(u realnoj situaciji bi se rasprava mnogo prije završila, a ja sam je produžio samo da bi ilustrovao neiscrpnost dječijih pitanja, pogotovo ako je dijete neki klikeraš)
3. NA VUKAJLIJI
Postoje stvari i pojave. One se definišu definicijama. Te definicije se definišu definicijama o definicijama, tj. metadefinicijama. Neko se pak nađe koji definiše i metadefiniciju i time stvori "definiciju o definiciji o definiciji" ili metametadefiniciju. Kako je krenulo i ovdje bi "meta" mogla uskoro da dođe do stepena beskonačno.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Objasni mi samo, zašto si napisao "lizalo", kad ti je nick na ćirilici. Ili si mu odradio c/p ????
Ja sam Srbin iz Banjaluke, a u Banjaluci se govori ijekavski i malo više su prisutni kroatizmi nego u Srbiji, ali ipak u Banjaluci i cijeloj Republici Srpskoj se koristi ćirilica i srpski jezik.
Nije c/p.
Jebo ga ja, ,mnogo bitno da li je covek napisao lizalo ili lizalica, nisam to ni primetio i ne znam sto se autor pravda bilo kome za recnik koji koristi.
Jovičiću, ako ova tvoja definicija za najvise dva dana ne bude imala barem 30 pluseva i najvise tri minusa, da mu jebem ja onda mater, jer ovde onda uglavnom dolaze samo budale. Alal vera, zao mi je sto vise ovakvih stvari nisam procitao u zivotu.