Beogradska legenda. Vozio je nekoliko linija GSP-a, s tim da je nemoguće tačno utvrditi koje su to linije iz dva razloga: prvo, što ga mnogi prisvajaju da je vozio linije koje su išle baš u njihov kraj, tako da su se baš oni vozili sa Miletom, a drugo je što verovatno niko nije stizao da uoči broj autobusa.
Elem, Mile je umeo da parkira autobus pun putnika ne bi li skoknuo do prodavnice; da vozi u potpuno levom pravcu kako bi zgodna gospođa (a još verovatnije gospođica) stigla na vreme na posao, da se provoza i po trotoaru ukoliko ga mrzi da čeka.
Spominju se i neki njegovi brzinski rekordi - od Karaburme do Kumodraža za 35 minuta po radnom danu (a usput je i odvezao dame do posla); Mirijevo 4 - Trg Republike za samo 11 minuta, što bi verovatno bio njegov nezvanični rekord.
Početna stanica, Mile seo među putnike i pravi se lud. Ljudi već počeli da se vrpolje, treba da se krene, počinju da gunđaju, kad će naš Rizik ''Gde je, bre, ovaj vozač? More sad ću ja da vozim'', i seda za volan. Putnici svi u panici ''nemoj čoveče stani!'', a Mile umire od smeha, i dodaje gas...
Mile - urbana legenda.