
Пре око стотину година та мала хеклана паучинаста ствар је скупљала прашину по разним комодама, регалима и осталом намештају као што су сточићи за кафу.
Касније је красио радио уређаје и грамофоне.
Онда су почели да нам продају телевизоре.
Затим су на ред дошли фрижидери и веш машине... Једино се бојлери нису баш уклопили у традицију.
На крају је дошло време рачунара и катодних монитора... Врхунац миљеовог распростирања по уређајима.
Још увек није направљен миље за LCD мониторе, мада српске баке раде на томе... А до тада телевизори остају као најбоље прихваћено станиште миљеа.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Чуо сам да је једном неко негде видео миље на водокотлићу... +!