
Пре око стотину година та мала хеклана паучинаста ствар је скупљала прашину по разним комодама, регалима и осталом намештају као што су сточићи за кафу.
Касније је красио радио уређаје и грамофоне.
Онда су почели да нам продају телевизоре.
Затим су на ред дошли фрижидери и веш машине... Једино се бојлери нису баш уклопили у традицију.
На крају је дошло време рачунара и катодних монитора... Врхунац миљеовог распростирања по уређајима.
Још увек није направљен миље за LCD мониторе, мада српске баке раде на томе... А до тада телевизори остају као најбоље прихваћено станиште миљеа.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Чуо сам да је једном неко негде видео миље на водокотлићу... +!