
Најкуљи кошаркаш икада са ових простора. Јебе се њему да ли добијамо Турке за четвртфинале Европе, и то са једном разликом или губимо од Африканаца, пардон Француза због зицера Савановића. Он има ону своју исту смор-изгубљену фацу по којој се да закључити да му је досадно као Бориславу Стефановићу на северу Косова и Метохије. Он елегантно маше својом фризуром на којој му и ћорави Душко може позавидети, испуцава курчину на сред терена, шаље лопте не гледајући друге, и све то мртав хладан, на општу запрепашћеност присутних. Брадурина, коју обрије једном годишње, обично приликом сваког великог такмичења, нарасте до полувремена, али њега брига за то што је вукодлак. Он јебе. Пуно.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.