Најкуљи кошаркаш икада са ових простора. Јебе се њему да ли добијамо Турке за четвртфинале Европе, и то са једном разликом или губимо од Африканаца, пардон Француза због зицера Савановића. Он има ону своју исту смор-изгубљену фацу по којој се да закључити да му је досадно као Бориславу Стефановићу на северу Косова и Метохије. Он елегантно маше својом фризуром на којој му и ћорави Душко може позавидети, испуцава курчину на сред терена, шаље лопте не гледајући друге, и све то мртав хладан, на општу запрепашћеност присутних. Брадурина, коју обрије једном годишње, обично приликом сваког великог такмичења, нарасте до полувремена, али њега брига за то што је вукодлак. Он јебе. Пуно.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.