Legendarni Top.
Voditelj i novinar SOS kanala koji svoje neverovatne komentare fudbalskih nižerazrednih liga Srbije reprodukuje tako da gledaoci imaju osećaj kao da u Petrovcu na Mlavi ne igra "Sloga" nego Barselona.
Njegove priče o tome kako je napredovao razvojni put običnog seljačića iz mesta pored Surdulice, koji je od lokalnog kluba "Dolina", preko Sinđelića i Inđije, svoj prvi pravi veliki angažman stekao u Lučanima, prevazilazi otaljavanje nalaženja informacija i prelazi u hobi iz koga se rađa ljubav prema poslu kojim se Top bavi.
Međutim, trenutak kada zanos nadvlada nad "već ustaljenim govorom" i emocije utiču da se u momentu zaboravi gde i s kim se nalaziš, diskutuješ i planiraš, desi se poneko ispaljivanje stručnog konsultanta, fudbalera Prve lige Srbije ili nekog bivšeg sudije koji komentariše da li je penal trebao da postoji na meču Proleter:Jedinstvo Putevi. Dešava se i Topu, jebiga.
Top: Neverovatna je stvar da si ti prešao iz Metalca (Gornji Milanovac) koji se bori za Jelen Super ligu i nalazi se na deobi trećeg mesta sa ekipom kraljevačke Sloge, prešao u "Seljak" iz Cvetojevca koji je nekoliko liga ispod malopre navedene.
Fudbaler: Pa, desilo se slučajno. Tamo mi je koren zasadio askurđel Gavrilo a baba želi da se vratim u rodno selo. I tako.
Top: Baka Smilja. Veliki pozdrav za baka Smilju. Pa šta radi baka Smilja? Imao sam onomad izveštaj sa meča Seljak:Brgule i rekoše mi da je jurila linijskog sudiju trnovitim prutem u 68-om minutu jer nije podigao zastavicu.
Fudbaler: Ma, baka Smilja je čudo. Uvek gleda tvoje izveštaje i ljubi ekran kad progovoriš.
---------------------------------------------------------------------------------------------
------------------------------------------------------------------------------------
Top: Ti igraš u Lučanima. Koje si ti godište?
Fudbaler: Imam dvadeset dve. Znači, devedes' prvo.
Top: I još igraš u Lučanima. A vidi ga Nejmar dokle je dogurao a čovek mlađi od tebe.
(Muk se prolama kroz studio)
