Miris prve defke

Popularnost se povećava, napetost raste.
Plusevi se gomilaju, kao i sati provedeni na Vukajliji.
I dalje si nov, zelen i glup.Tvoje defke nekad nemaju smisla, ali nekad pogodiš priču koju ljudi zavole.Ili se pak na komentarima tvoje defke posvađaju na krv i nož, ali nek te to ne dotiče, ubaciš se povremeno čisto da vidiš što se svađaju.Usta ti se suše dok isčekuješ da vidiš ocene...
Pišeš najmanje dve defke na dan, puno vremena provodiš razmišljajući.
Ali onda se zajebeš.Plagijat!
Pa stvarno ko da sam to već negde pročitao.Leti na groblje.Nema veze, to se brzo zaboravi.
Kačiš dva postera dnevno, dodaješ slike na defke, ceo fazon.
Otprilike u ovoj fazi, skoro u potpunosti si zapostavio facebook, my space ili bilo koju sličnu glupost.
Devojka/dečko se žali da malo pažnje posvećuješ njoj/njemu i onome šta ona/on oseća.
Ljudi te gotive, ali nekad imaš osećaj da smaraš sve oko sebe.
I onda se desi ono najgore od svega: napišeš defku o Chuck Norrisu!
Kilo minusa, kilo hejta...i to ide na groblje...
Rokaš dalje definicije, koje sada polako počinju da dobijaju smisao.
Srećan si zbog toga i to se vidi.
Sada već imaš određenu popularnost i ljudi te primećuju.
Možeš da četuješ, da se zezaš po forumima...
Napokon si deo Vukajlije, onakve kakva ona jeste.