Mlada učiteljica

Млада учитељица је последица хиперпродукције студенткиња на учитељским факултетима. Иако су потребе за овим занимањем подмирене за наредних 50 година, сваке године се ипак штанцују нове, јер јебига, морају и врли професори дидактике, методике, психологије, комуникологије и чега све не, са учитељских факултета да од нечег живе. Без обзира на то, скоро свака учитељица воли свој посао. Не смета јој што сваког дана кампује испред сваке могуће основне школе за коју је чула, молећи бога да неку млађу колегиницу напумпа муж, или неку старију превари болест или, још боље, смрт.
Кад јој се посрећи да је приме на одређено, улази у разред пуна потребе да нешто научи малу и ону мало већу децу. Не смета јој дечији смрад, ни затупасте колегинице, ни њихова злоба, ни задригли директор који је директор само зато што је једини мушкарац у школи. Седмаци и осмаци јој непрестано добацују вулгарности карактеристичне за тај узраст, и покретима, мљацкањем и погледима показују да су пуни новосинтетисаних хормона и да би радо пљуснули млаз жуте сперме у њеном смеру. Клинке учитељицу обавезно доживљавају као конкуренцију. Онда она мора да им голим ногама и знањем, које је врло често мање од њиховог, покаже да је јача.
У зборници јој старије учитељице и чистачице које се стално ту мотају, никад не могу опростити те голе ноге и чврсте груди. Она их жали, уверена да су оне одувек биле маторе, а да ће она заувек остати млада и чврста. Добар осећај који се са годинама губи.
На крају године деци не даје јединице, иако је, за нове генерације дегенеративне деце и још дегенеративнијих родитеља, сваки предмет тежак и несавладив. Старије учитељице, преплављене завишћу, говоре како жели да проведе лето без рада. Млада учитељица се правда да није поштено, а ни педагошки, давати јединице деци која се труде. Да, да, труде се, како да не! Она је ипак истрајна, дрска, безобразна и сигурна у себе и храбра, јер јој, услед новонастале колотечине која је гуши, и није стало до посла. Ако је избаце, ништа није изгубила.
Свеједно јој је ко пуши у клоњи, чија је кева ноторни алкос, ко је исправљао оцене у дневнику, да ли директор јебе само наставницу географије или и ону малу што предаје хемију, иако није ни завршила факултет. Она уствари не може да верује да тај господин, који сваког јутра долази у школу са растегнутим праменом преко ћелаве главе, било кога јебе. Та се фризура у Америци зове застава, јер се, кад дуне ветар, велики прамен вијори. Ако тај господин јебе, ако иједна жена има желуца јебати се са њим док му застава пада преко избечених очију, а дебела телесина стење у екстази, онда супер!
Њој је битно да крајем сваког месеца добије плату. То јој омогућава да уштека лову и на лето оде на море у Дубај. Ускоро схвата да јој се живот састоји у чекању лета и живљењу за лето. Или док колегиница не оздрави, или не подгаји одојче.....онда је посаде да ради у библиотеци!