Ono sto postanes kada,preko veze,upadnes u propalu drzavnu firmu, ustanovu tipa sud,posta,biro...To je obecana zemlja-socijalno si osiguran i prijavljen,i uz to dobijes i kancelariju ili salter dva sa dva u kojoj ces uz malo srece ostati do kraja svog bednog zivota tj. do penzije.Naravno na takvom mestu sanse za napredak su minimalne,da imas tri zivota pa bi mozda i stigao malo blize direktorovoj kancelariji.
Sa obzirom da nemas apsolutno nikakvu funkciju,tvoj radni dan ce se sastojati od osmo casovnog gubljenja vremena.U toj atmosferi dobre su sanse da postanes matoro dzangrizalo koje ce svakom ko pokusa da preko tebe nesto zavrsi,maksimalno otezati posao,ko Mica ubica.Posle svega ostaje ti samo da razmislis da li je uopste vredelo da zavrsavas one skole ili si jednostavno mogao da trcis za loptom,dodjes nekako do Partizana i Zvezde i da te boli uvo...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.