Тешка времена дођоше синко мој. Нема народа да се види, да се окупи. Све се позатварало, и врата и душе. А сјећам се прије, буде игранка, окупи се народа, поведе се коло, то пуца до касно у ноћ. Па банкети разни, па буде свега и свачега. Па, на мом испраћају у војску ти се отац зачео. Виђао се народ редовно, то сваке друге неђеље буде негдје нешта. На вашару сам ти бабу упознао, еее. А и тај вашар, то је била добра ствар. Знам ја, има њих и сад, ал није то то. Ено неки дан, бијаше Миољдан, ја мишљадо' биће народа, кад оно, пар оних тезги и покоји чо'ек да 'ода улицом. Ето, никога од ових мојих не виђо' нит' знам како су. Боже ме прости, ђе ћу опет да их видим тек на мојој са'рани. Е мој синко...