
Три једина начина да се већи број људи који се не виђају често окупе и испричају.
Тешка времена дођоше синко мој. Нема народа да се види, да се окупи. Све се позатварало, и врата и душе. А сјећам се прије, буде игранка, окупи се народа, поведе се коло, то пуца до касно у ноћ. Па банкети разни, па буде свега и свачега. Па, на мом испраћају у војску ти се отац зачео. Виђао се народ редовно, то сваке друге неђеље буде негдје нешта. На вашару сам ти бабу упознао, еее. А и тај вашар, то је била добра ствар. Знам ја, има њих и сад, ал није то то. Ено неки дан, бијаше Миољдан, ја мишљадо' биће народа, кад оно, пар оних тезги и покоји чо'ек да 'ода улицом. Ето, никога од ових мојих не виђо' нит' знам како су. Боже ме прости, ђе ћу опет да их видим тек на мојој са'рани. Е мој синко...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Ovo je više tužno
Šta 'š. Tako je kako je.
и пију Голф Аранђеловац.
+
Đe 'nol'ku mašinu popit'? Jel bar dvojka lololo? xD