Tri jedina načina da se veći broj ljudi koji se ne viđaju često okupe i ispričaju.
Teška vremena dođoše sinko moj. Nema naroda da se vidi, da se okupi. Sve se pozatvaralo, i vrata i duše. A sjećam se prije, bude igranka, okupi se naroda, povede se kolo, to puca do kasno u noć. Pa banketi razni, pa bude svega i svačega. Pa, na mom ispraćaju u vojsku ti se otac začeo. Viđao se narod redovno, to svake druge neđelje bude negdje nešta. Na vašaru sam ti babu upoznao, eee. A i taj vašar, to je bila dobra stvar. Znam ja, ima njih i sad, al nije to to. Eno neki dan, bijaše Mioljdan, ja mišljado' biće naroda, kad ono, par onih tezgi i pokoji čo'ek da 'oda ulicom. Eto, nikoga od ovih mojih ne viđo' nit' znam kako su. Bože me prosti, đe ću opet da ih vidim tek na mojoj sa'rani. E moj sinko...
Ovo je više tužno