Ljudi koji za sebe misle da su revolucionari samo zato jer nose majicu sa natpisom Ćevara (Che Guevara) ili kapu sa crvenom zvezdom dok u sebi misle da su sinovi Mojsijeovi i d čouzen van likovi ko iz onih pinkovih posle devet filmova.
Od revolucije nisu videli ništa osim arijelove reklame za revolucionarni način pranja.
Jedinu pobunu protiv tlačenja koju su digli u svom životu je bila onomad kad im je keva prvi put servirala za ručak boraniju. Pobunili su se ali im je i ta pobuna bila ugušena mrkim pogledom roditelja koji ih budi kad je ručak i koji im pere gaće i čarape.
Gomila nepostojećih karaktera koji eto tako, žive svoj jadni i bedni život zanoseći se jeftinim, izlizanim i popularnim rekla-kazala teorijama obučeni u majicu od 200 dinara, loše štampe i zastarelog dizajna.
Njihovu kreativnost nije moguće pronaći čak i kad bi postojao magnet za nju jer da je imaju, ne bi se gađali pojmovima o kojima ne znaju ništa.
