Teško je kad je vaspitanje dodeljeno televiziji, naročito, ako je ta uloga prepuštena Grandu i Magazin In-u, uz pokoji relaks uz „Seks i grad“. Tamo nepoznate reči uvek dobiju neko novo, propagandno značenje, pogrešno izvučeno iz nekog desetog konteksta, školski primer pogrešne indukcije i dedukcije. Pri tom su mediji potpuno oslobođenji odgovornosti za razvoj mišljenja šireg auditorijuma, jer se tu zapravo mišljenje i ne razvija, već se sve kreće po jednoj teškoj inerciji.
Neko je Stoju u medijima nazvao jakom i emancipovanom ženom, jer se ne stidi da ispolji svoju seksualnost i otvoreno peva “Da li si za sex?”. To se svidelo nekim curama (čak ne moraju da budu klinke!), zajedno sa rečima dotične pesme, koja valjda seks oslobađa iz okvira patrijarhalnog tabua, koje im je nametnulo njihovo porodično okruženje (jer u većini srpskih porodica seksualno vaspitanje ne postoji). E sad, pošto one hoće da budu „emancipovane“ (iako nemaju pojma šta to u stvari znači, ali zvuči nekako kul), one nabace neki oštrokondžast pogled, provokativnu garderobu, na faci našminkaju "ne jebavam ni dva posto" stav i krenu u grad. Onda zabodu neki šank ili separe, jer po „narodnim pesmama“ tamo sede jake žene zmije, piju viski sa ledom, i čekaju trenutak da se obistini Stojin moto „... da još jednu popiju na eks ...“. Onda sledi smuvavanje sa tipom koga već duže vreme one merkaju i sanjaju, koji je u momentu paralize od alkohola poprilično redukovao svoju selektivnost. Na njegovo insistiranje, „emancipovane“ cure ne koriste kondom, (najverovatnije ga niko od aktera nije ni imao). E, ujutru, bude „glavobolja od vina“, a za dva meseca glavobolja i mučnina zbog zakasnele menstruacije. Onda sledi ili još jedno „emancipovano“ rešenje u vidu abortusa, ili sam vrhunac „emancipacije“ u vidu vraćanja kući, kod buduće babe i dede, da zajedno podižu to nesretno žgepče.
